←  Numbers (24/36)  →
1. I videvši Valam da je Božja volja da blagosilja Izrailja, ne hte više ni iæi kao pre po vraèanje, nego se okrete licem k pustinji,
2. I podigavši oèi svoje ugleda Izrailja gde stoji po plemenima svojim; i duh Božji dodje na nj.
3. I otvori prièu svoju, i reèe: Kaže Valam, sin Veorov; kaže èovek kome su otvorene oèi.
4. Kaže onaj koji èuje reèi Božje, koji vidi utvaru Svemoguæeg, koji kad padne otvorene su mu oèi:
5. Kako su lepi šatori tvoji, Jakove, i kolibe tvoje, Izrailju!
6. Pružili su se kao potoci, kao vrtovi kraj reke, kao mirisava drveta koja je posadio Gospod, kao kedri na vodi.
7. Poteæi æe voda iz vedra njegovog, i seme æe njegovo biti medju velikim vodama, i car æe se njegov podignuti svrh Agaga, i carstvo æe se njegovo uzvisiti.
8. Bog ga je izveo iz Misira, i On mu je kao snaga jednorogova; poješæe narode koji su mu neprijatelji, i kosti æe njegove potrti, i strelama svojim postreljati ih.
9. Spustio se, leži kao laviæ i kao ljuti lav; ko æe ga probuditi? Ko tebe blagosilja, biæe blagosloven; a ko tebe kune, biæe proklet.
10. Tada se razgnevi Valak na Valama, i pljesnu se rukama, i reèe Valak Valamu: Dozvah te da prokuneš neprijatelje moje, a ti si ih blagoslovio eto veæ tri puta.
11. Odlazi u svoje mesto; rekoh da æu te darivati, a eto Gospod ne da ti dara,
12. A Valam reèe Valaku: Nisam li i poslanicima tvojim koje si poslao k meni rekao govoreæi:
13. Da mi da Valak kuæu svoju punu srebra i zlata, ne bih mogao prestupiti reèi Gospodnje da uèinim šta dobro ili zlo od sebe; šta kaže Gospod ono æu kazati.
14. Ja sada evo idem k narodu svom, ali da ti kažem šta æe taj narod uèiniti narodu tvom najposle.
15. Potom otvori prièu svoju, i reèe: Kaže Valam sin Veorov, kaže èovek kome su otvorene oèi,
16. Kaže koji èuje reèi Božje, i zna znanje o Višnjem, i koji vidi utvaru Svemoguæeg i kad padne otvorene su mu oèi.
17. Vidim Ga, ali ne sad; gledam Ga, ali ne izbliza; izaæi æe zvezda iz Jakova i ustaæe palica iz Izrailja, koja æe razbiti knezove moavske i razoriti sve sinove sitove.
18. I Edoma æe osvojiti i Sira æe osvojiti neprijatelji njegovi; jer æe Izrailj raditi junaèki.
19. I vladaæe koji je od Jakova, i zatræe ostatak od grada.
20. A ugleda Amalika, otvori prièu svoju, i reèe: Amalik je poèetak narodima, ali æe najposle propasti.
21. A ugledavši Keneja, otvori prièu svoju, i reèe: Tvrd ti je stan, i na steni si savio gnezdo svoje;
22. Ali æe biti izagnan Kenej; Asur æe ga zarobiti.
23. I opet otvori prièu svoju, i reèe: Jaoh! Ko æe biti živ kad to uèini Bog!
24. I ladje iz zemlje Kitimske doploviæe i dosadiæe Asircima i dosadiæe Jevrejima; ali æe i sami propasti.
25. Potom ustavši Valam otide, i vrati se u svoje mesto; i Valak otide svojim putem.
←  Numbers (24/36)  →