←  Numbers (16/36)  →
1. A Korej, sin Isara sina Kata sina Levijevog, i Datan i Aviron sinovi Elijavovi, i Avnan sin Faleta sina Ruvimovog pobuniše se,
2. I ustaše na Mojsija, i s njima dvesta i pedeset ljudi izmedju sinova Izrailjevih, glavara narodnih, koji se sazivahu na zbor i behu ljudi znatni.
3. I skupiše se na Mojsija i na Arona i rekoše im: Dosta nek vam je; sav ovaj narod, svi su sveti, i medju njima je Gospod; zašto se vi podižete nad zborom Gospodnjim?
4. Kad to èu Mojsije, pade nièice.
5. Potom reèe Koreju i svoj družini njegovoj govoreæi: Sutra æe pokazati Gospod ko je Njegov, i ko je svet, i koga je pustio k sebi, jer koga je izabrao onog æe pustiti k sebi.
6. Ovo uèinite: Uzmite kadionice, Korej sa svom družinom svojom.
7. I metnite sutra u njih ognja i metnite u njih kada pred Gospodom, i koga izbere Gospod onaj æe biti svet. Dosta nek vam je, sinovi Levijevi!
8. I reèe Mojsije Koreju: Èujte sinovi Levijevi!
9. Malo li vam je što vas je Bog Izrailjev odvojio od zbora Izrailjevog pustivši vas k sebi da vršite službu u šatoru Gospodnjem i da stojite pred zborom i služite za nj?
10. Pustio je k sebi tebe i svu braæu tvoju, sinove Levijeve, s tobom, a vi tražite još i sveštenstvo?
11. Zato ti i sva družina tvoja skupite se na Gospoda. Jer Aron šta je da vièete na nj?
12. I posla Mojsije da dozovu Datana i Avirona, sinove Elijavove. A oni odgovoriše: Neæemo da idemo.
13. Malo li je što si nas izveo iz zemlje u kojoj teèe mleko i med da nas pobiješ u ovoj pustinji, nego još hoæeš da vladaš nad nama?
14. Jesi li nas odveo u zemlju gde teèe mleko i med? I jesi li nam dao da imamo njive i vinograde? Hoæeš li oèi ovim ljudima da iskopaš? Neæemo da idemo.
15. Tada se rasrdi Mojsije vrlo, i reèe Gospodu: Nemoj pogledati na dar njihov; nijednog magarca nisam uzeo od njih, niti sam kome od njih uèinio kakvo zlo.
16. Potom reèe Mojsije Koreju: Ti i svi tvoji stanite sutra pred Gospodom, ti i oni i Aron.
17. I uzmite svaki svoju kadionicu, i metnite u njih kada, i stanite pred Gospodom svaki sa svojom kadionicom, dvesta i pedeset kadionica, i ti i Aron, svaki sa svojom kadionicom.
18. I uzeše svaki svoju kadionicu, i metnuvši u njih ognja metnuše u njih kada, i stadoše na vrata šatora od sastanka s Mojsijem i Aronom.
19. A Korej sabra na njih sav zbor na vrata šatora od sastanka; tada se pokaza slava Gospodnja svemu zboru.
20. I reèe Gospod Mojsiju i Aronu govoreæi:
21. Odvojte se iz tog zbora, da ih odmah satrem.
22. A oni padoše nièice i rekoše: Bože, Bože duhovima i svakom telu! Ovaj jedan zgrešio, i na sav li æeš se zbor gneviti?
23. Opet reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
24. Reci zboru i kaži: Odstupite od šatora Korejevog i Datanovog i Avironovog.
25. I ustavši Mojsije otide k Datanu i Avironu, a za njim otidoše starešine Izrailjeve.
26. I reèe zboru govoreæi: Odstupite od šatora tih bezbožnika, i ne dodevajte se nièeg što je njihovo, da ne izginete sa svih greha njihovih.
27. I odstupiše sa svih strana od šatora Korejevog i Datanovog I Avironovog; a Datan i Aviron izašavši stadoše svaki na vrata od šatora svog sa ženama svojim i sa sinovima svojim i s decom svojom.
28. Tada reèe Mojsije: Ovako æete poznati da me je Gospod poslao da èinim sva ova dela, i da ništa ne èinim od sebe:
29. Ako ovi pomru kao što mru svi ljudi, i ako budu pokarani kao što bivaju pokarani svi ljudi, nije me poslao Gospod;
30. Ako li šta novo uèini Gospod, i zemlja otvori usta svoja i proždre ih sa svim što je njihovo, i sidju živi u grob, tada znajte da su ovi ljudi uvredili Gospoda.
31. A kad izgovori reèi ove, rasede se zemlja pod njima,
32. I otvorivši zemlja usta svoja proždre ih, i domove njihove i sve ljude Korejeve i sve blago njihovo.
33. I tako sidjoše sa svim što imahu živi u grob, i pokri ih zemlja i nesta ih iz zbora.
34. A svi Izrailjci koji behu oko njih pobegoše od vike njihove, jer govorahu: Da nas ne proždre zemlja.
35. I izadje oganj od Gospoda, i sažeže onih dvesta i pedeset ljudi koji prinesoše kad.
36. Tada reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
37. Kaži Eleazaru, sinu Arona sveštenika neka pokupi kadionice iz tog garišta, i ugljevlje iz njih neka razbaci, jer su svete;
38. Kadionice onih koji ogrešiše duše svoje neka raskuju na ploèe da se okuje oltar, jer kadiše njima pred Gospodom, zato su svete, i neka budu sinovima Izrailjevim znak.
39. I pokupi Eleazar sveštenik kadionice bronzane, kojima behu kadili oni što izgoreše, i raskovaše ih na okov oltaru
40. Za spomen sinovima Izrailjevim, da ne pristupa niko drugi koji nije roda Aronovog da kadi pred Gospodom, da mu ne bude kao Koreju i družini njegovoj, kao što mu beše kazao Gospod preko Mojsija.
41. A sutradan vikaše sav zbor sinova Izrailjevih na Mojsija i na Arona govoreæi: Pobiste narod Gospodnji.
42. A kad se stecaše narod na Mojsija i na Arona, pogledaše na šator od sastanka, a to oblak na njemu, i pokaza se slava Gospodnja.
43. I dodje Mojsije i Aron pred šator od sastanka.
44. I reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
45. Uklonite se iz tog zbora da ih odmah potrem. A oni padoše nièice.
46. I reèe Mojsije Aronu: Uzmi kadionicu, i metni u nju ognja s oltara, i metni kada, i idi brže ka zboru, i oèisti ih; jer gnev žestok izadje od Gospoda, i pomor poèe.
47. I uzevši Aron kadionicu, kao što mu reèe Mojsije, otrèa usred zbora, i gle, pomor veæ beše poèeo u narodu; i okadiv oèisti narod.
48. I stajaše medju mrtvima i živima, i ustavi se pomor.
49. A onih koji pomreše od tog pomora beše èetrnaest hiljada i sedam stotina, osim onih što izgiboše s Koreja.
50. I vrati se Aron k Mojsiju na vrata šatora od sastanka, kad se ustavi pomor.
←  Numbers (16/36)  →