←  Numbers (12/36)  →

---

1.

I stadoše vikati Marija i Aron na Mojsija radi žene Madijanke, kojom se oženi, jer se oženi Madijankom.

2.

I rekoše: Zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas? I to èu Gospod.

3.

A Mojsije beše èovek vrlo krotak mimo sve ljude na zemlji.

4.

I odmah reèe Gospod Mojsiju i Aronu i Mariji: Dodjite vas troje u šator od sastanka. I otidoše njih troje.

5.

Tada sidje Gospod u stupu od oblaka, stade na vratima od šatora. I viknu Arona i Mariju, i dodjoše oboje.

6.

I reèe im: Èujte sada reèi moje: prorok kad je medju vama, ja æu mu se Gospod javljati u utvari i govoriæu s njim u snu.

7.

Ali nije takav moj sluga Mojsije, koji je veran u svem domu mom.

8.

Njemu govorim iz usta k ustima, i on me gleda doista, a ne u tami niti u kakvoj prilici Gospodnjoj. Kako se dakle ne pobojaste vikati na slugu mog, na Mojsija?

9.

I gnev se Gospodnji raspali na njih, i On otide.

10.

I oblak se podiže sa šatora; i gle, Marija beše gubava, bela kao sneg. I Aron pogleda Mariju, a ona gubava.

11.

Tada reèe Aron Mojsiju: Gospodaru, molim te, ne meæi na nas greha ovog, jer ludo uèinismo i zgrešismo.

12.

Nemoj da ova bude kao mrtvo dete, kome je meso pola trulo kad izlazi iz utrobe majke svoje.

13.

I vapi Mojsije ka Gospodu govoreæi: Bože, molim Ti se, isceli je.

14.

A Gospod odgovori Mojsiju: Da joj je otac njen pljunuo u lice, ne bi li se stidela sedam dana? Neka bude odluèena sedam dana izvan logora, a posle neka bude opet primljena.

15.

Tako bi Marija odluèena izvan logora sedam dana; i narod ne podje odande dokle Marija ne bi opet primljena.

---

←  Numbers (12/36)  →