←  Numbers (10/36)  →
1. Još reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
2. Naèini sebi dve trube od srebra, kovane da budu; njima æeš sazivati zbor i zapovedati da polazi vojska.
3. Kad obe zatrube, tada neka se skuplja k tebi sav zbor na vrata šatora od sastanka.
4. A kad jedna zatrubi, tada neka se skupljaju k tebi knezovi, glavari od hiljada Izrailjevih.
5. A kad zatrube potresajuæi, tada neka se kreæe logor koji leži prema istoku.
6. A kad zatrubite drugi put potresajuæi, onda neka se kreæe logor koji je na jugu; potresajuæi neka se trubi kad treba da podju.
7. A kad sazivate zbor, trubite, ali ne potresajuæi.
8. A neka trube u trube sinovi Aronovi sveštenici; to da vam je uredba veèna od kolena do kolena.
9. I kad podjete na vojsku u zemlji svojoj na neprijatelja koji udari na vas, trubite u trube potresajuæi; i Gospod Bog vaš opomenuæe vas se, i saèuvaæete se od neprijatelja svojih.
10. Tako i u dan veselja svog i na praznike svoje i poèetke meseca svojih trubite u trube prinoseæi žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne, i biæe vam spomen pred Bogom vašim. Ja sam Gospod Bog vaš.
11. I u dvadeseti dan drugog meseca druge godine podiže se oblak iznad šatora od svedoèanstva.
12. I podjoše sinovi Izrailjevi svojim redom iz pustinje sinajske, i ustavi se oblak u pustinji faranskoj.
13. Tako podjoše prvi put, kao što Gospod zapovedi preko Mojsija.
14. I podje napred zastava vojske sinova Judinih u èetama svojim; i nad vojskom njihovom beše Nason, sin Aminadavov;
15. A nad vojskom plemena sinova Isaharovih Natanailo, sin Sogarov;
16. A nad vojskom plemena sinova Zavulonovih Elijav, sin Helonov.
17. I složiše šator, pa podjoše sinovi Girsonovi i sinovi Merarijevi noseæi šator.
18. Potom podje zastava vojske sinova Ruvimovih, a nad njihovom vojskom beše Elisur, sin Sedijurov,
19. A nad vojskom plemena sinova Simeunovih Salamilo, sin Surisadajev,
20. A nad vojskom plemena sinova Gadovih Elisaf sin Raguilov.
21. I podjoše sinovi Katovi noseæi svetinju, da bi oni podigli šator dokle ovi dodju.
22. Potom podje zastava vojske sinova Jefremovih u èetama svojim, a nad vojskom njihovom beše Elisama, sin Emijudov,
23. A nad vojskom plemena sinova Manasijinih Gamalilo sin Fadasurov,
24. A nad vojskom plemena sinova Venijaminovih Avidan sin Gadeonijev.
25. Najposle podje zastava vojske sinova Danovih u èetama svojim, zadnja vojska, i nad vojskom njihovom beše Ahijezer, sin Amisadajev,
26. A nad vojskom plemena sinova Asirovih Fagailo, sin Ehranov,
27. A nad vojskom plemena sinova Neftalimovih Ahirej, sin Enanov.
28. Tim redom podjoše sinovi Izrailjevi u èetama svojim, i tako idjahu.
29. A Mojsije reèe Jovavu, sinu Raguilovom Madijaninu tastu svom: Idemo na mesto za koje reèe Gospod: Vama æu ga dati. Hajde s nama, i dobro æemo ti uèiniti, jer je Gospod obeæao Izrailju mnogo dobra.
30. A on mu reèe: Neæu iæi, nego idem u svoju zemlju i u rod svoj.
31. A Mojsije reèe: Nemoj nas ostaviti, jer znaš mesta u pustinji gde bismo mogli stajati, pa nam budi vodj.
32. I ako podješ s nama kad dodje dobro koje æe nam uèiniti Gospod, uèiniæemo ti dobro.
33. I tako podjoše od gore Gospodnje, i idjahu tri dana, i kovèeg zaveta Gospodnjeg idjaše pred njima tri dana tražeæi mesto gde bi poèinuli.
34. I oblak Gospodnji beše nad njima svaki dan kad polažahu s mesta, gde behu u logoru.
35. I kad polažaše kovèeg, govoraše Mojsije: Ustani Gospode, i neka se razaspu neprijatelji Tvoji, i neka beže ispred Tebe koji mrze na Te.
36. A kad se ustavljaše, govoraše: Uvrati se, Gospode, k mnoštvu hiljada Izrailjevih.
←  Numbers (10/36)  →