← Nehemiah (9/13) → |
1. | Potom dvadeset èetvrtog dana tog meseca skupiše se sinovi Izrailjevi posteæi i u kostreti i posuvši se zemljom. |
2. | I odvoji se seme Izrailjevo od svih tudjinaca, i stadoše te ispovedahu grehe svoje i bezakonja otaca svojih. |
3. | I stajahu na svom mestu, te im se èitaše zakon Gospoda Boga njihovog èetvrt dana, a drugi èetvrt ispovedahu se i poklanjahu se Gospodu Bogu svom. |
4. | A Isus i Vanije, Kadmilo, Sevanija, Vunije, Serevija, Vanije i Hananije popevši se na mesto podignuto za Levite vapijahu glasom velikim ka Gospodu Bogu svom. |
5. | I rekoše Leviti Isus i Kadmilo, Vanije, Asavnija, Serevija, Odija, Sevanija i Petaja: Ustanite, blagosiljajte Gospoda Boga svog od veka do veka: i da se blagosilja ime Tvoje slavno i uzvišeno svrh svakog blagoslova i hvale. |
6. | Ti si sam Gospod; Ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i Ti oživljavaš sve to, i vojska nebeska Tebi se klanja. |
7. | Ti si Gospod Bog, koji si izabrao Avrama i izveo iz Ura haldejskog i nadeo mu ime Avraam; |
8. | I našao si srce njegovo verno pred sobom, i uèinio si s njim zavet da æeš dati zemlju hanansku, hetejsku, amorejsku, ferezejsku i jevusejsku i gergesejsku, da æeš dati semenu njegovom, i ispunio si reèi svoje jer si pravedan. |
9. | Jer si pogledao na muku otaca naših u Misiru, i viku njihovu video si na moru crvenom; |
10. | I uèinio si znake i èudesa na Faraonu i na svim slugama njegovim i na svem narodu zemlje njegove, jer si znao da su obesno postupali s njima; i stekao si sebi ime, kao što se vidi danas. |
11. | I more si razdvojio pred njima, te predjoše posred mora suvim, i bacio si u dubine one koji ih gonjahu kao kamen u vodu. |
12. | I u stupu od oblaka vodio si ih danju, a noæu u stupu ognjenom svetleæi im putem kojim æe iæi. |
13. | I sišao si na goru sinajsku i govorio s njima s neba, i dao im sudove prave i zakone istinite, uredbe i zapovesti dobre. |
14. | I obznanio si im subotu svoju svetu, i dao im zapovesti i uredbe i zakon preko Mojsija, sluge svog. |
15. | I hleb s neba dao si im u gladi njihovoj, i vodu iz kamena izveo si im u žedji njihovoj, i rekao si im da idu i naslede zemlju za koju si podigao ruku svoju da æeš im je dati. |
16. | Ali oni i oci naši uzobestiše se i otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše zapovesti Tvoje. |
17. | Ne hteše slušati, i ne opominjaše se èudesa Tvojih koja si im èinio, nego otvrdnuše vratom svojim, i u odmetu svom postavljaše sebi vodje da se vrate u ropstvo svoje. Ali Ti, Bože, koji opraštaš koji si žalostiv i milostiv, koji dugo trpiš i velike si milosti, nisi ih ostavio. |
18. | I onda kad naèiniše sebi tele liveno i rekoše: Ovo je tvoj Bog koji te je izveo iz Misira, i huliše veoma, |
19. | Ni onda ih radi velike milosti svoje nisi ostavio u pustinji; stup od oblaka nije odstupao od njih danju vodeæi ih putem, niti stup ognjeni noæu svetleæi im putem kojim æe iæi. |
20. | I dao si im dobri svoj duh da ih urazumljuje, i mane svoje nisi ustegao od usta njihovih, i vode si im dao u žedji njihovoj. |
21. | I èetrdeset godina hranio si ih u pustinji, ništa im nije nedostajalo: odelo im ne ovetša i noge im ne otekoše. |
22. | I dao si im carstva i narode, i podelio si ih po krajevim, jer naslediše zemlju Sionovu, zemlju cara esevonskog, i zemlju cara vasanskog; |
23. | I umnožio si sinove njihove kao zvezde nebeske, i uveo si ih u zemlju za koju si rekao ocima njihovim da æe uæi u nju i naslediti je. |
24. | I udjoše sinovi njihovi i naslediše zemlju, i pokorio si im Hananeje, stanovnike zemaljske i predao ih u njihove ruke, i careve njihove i narode zemaljske, da èine od njih šta im je volja. |
25. | I tako uzeše tvrde gradove i zemlju rodnu, i naslediše kuæe pune svakog dobra, studence iskopane, vinograde maslinike i voæke mnoge, i jedoše i nasitiše se i ugojiše se, i blagovahu po velikoj Tvojoj dobroti. |
26. | Ali Te razgneviše i odmetnuše se od Tebe: baciše zakon Tvoj za ledja i proroke Tvoje pobiše, koji im svedoèahu da bi ih obratili ka Tebi i huliše veoma. |
27. | Zato si ih davao u ruke neprijateljima njihovim koji ih muèaše. A kad u nevolji svojoj vikaše k Tebi Ti si ih uslišio s neba i po velikoj milosti svojoj davao si im izbavitelje, koji ih izbavljahu iz ruku neprijatelja njihovih. |
28. | Ali èim otpoèinuše, opet èiniše zlo pred Tobom, zato si ih ostavljao u rukama neprijatelja njihovih da vladaju njima; a kad se obraæaše i vikaše k Tebi, Ti si ih uslišio s neba i izbavljao ih po milosti svojoj mnogo puta. |
29. | I opominjao si ih da bi ih obratio k zakonu svom, ali oni behu obesni i ne slušaše zapovesti Tvoje i grešiše o Tvoje zakone koje ko vrši živ æe biti kroz njih; i izmièuæi ramena svoja otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše. |
30. | I trpeo si ih mnogo godina opominjuæi ih duhom svojim preko proroka svojih; ali ne slušaše; tada si ih dao u ruke narodima zemaljskim. |
31. | Ali radi milosti svoje velike nisi dao da sasvim propadnu niti si ih ostavio, jer si Bog milostiv i žalostiv. |
32. | Sada dakle, Bože naš, Bože veliki, silni i strašni, koji èuvaš zavet i milost, nemoj da je malo pred Tobom što nas snadje sva ova muka, careve naše, knezove i sveštenike naše i proroke naše i oce naše i sav narod Tvoj od vremena careva asirskih do danas. |
33. | Ti si pravedan u svemu što nas je snašlo, jer si Ti pravo uèinio, a mi smo bezbožno radili. |
34. | I carevi naši, knezovi naši i oci naši ne izvršavaše zakon Tvoj niti mariše za zapovesti Tvoje i svedoèanstva Tvoja, kojima si im svedoèio. |
35. | Jer u carstvu svom i u velikom dobru Tvom koje si im èinio, i u zemlji prostranoj i rodnoj koju si im dao, ne služiše Tebi niti se povratiše od zlih dela svojih. |
36. | Evo, mi smo danas robovi; i još u zemlji, koju si dao ocima našim da jedu rod njen i dobra njena, evo mi smo robovi u njoj. |
37. | I ona rod svoj obilati radja carevima koje si postavio nad nama za grehe naše, i koji gospodare nad našim telima i nad stokom našom po svojoj volji, te smo u velikoj teskobi. |
38. | A radi svega toga èinimo tvrd zavet i pišemo, a knezovi naši, Leviti naši, sveštenici naši peèate. |
← Nehemiah (9/13) → |