| ← Nahum (3/3) |
| 1. | Teško gradu krvnièkom, sav je pun laži i otimanja, grabež ne izbiva iz njega. |
| 2. | Pucaju bièevi, i toèkovi prašte, i konji topoæu, i kola skaèu. |
| 3. | Konjanici poskakuju, i maèevi se sjaju, i koplja sevaju, i mnoštvo je pobijenih i sila mrtvih telesa, nema broja mrtvacima, i pada se preko mrtvaca. |
| 4. | Za mnoštvo kurvarstva ljupke kurve, vešte bajaèice, koja prodaje narode svojim kurvanjem i plemena vraèanjem svojim. |
| 5. | Evo me na te, govori Gospod nad vojskama, i uzgrnuæu ti skute tvoje na lice, i pokazaæu narodima golotinju tvoju i carstvima sramotu tvoju. |
| 6. | I baciæu na tebe gadove i naružiæu te, i naèiniæu od tebe ugled. |
| 7. | I ko te god vidi, bežaæe od tebe, i govoriæe: Opuste Ninevija; ko æe je žaliti? Gde æu tražiti one koji bi te tešili? |
| 8. | Jesi li bolja od No-Amona, koji ležaše medju rekama, optoèen vodom, kome prednja kula beše more i zidovi mu behu more? |
| 9. | Jaèina mu beše huska zemlja i Misir i narodi bez broja; Futeji i Liveji behu ti pomoænici. |
| 10. | I on bi preseljen, otide u ropstvo, i deca njegova biše razmrskana po uglovima svih ulica; i za glavare njegove bacaše žreb, i svi vlastelji njegovi biše okovani u puta. |
| 11. | I ti æeš se opiti i kriæeš se, i ti æeš tražiti zaklon od neprijatelja. |
| 12. | Svi æe gradovi tvoji biti kao smokve s ranim rodom; kad se tresnu, padaju u usta onome ko hoæe da jede. |
| 13. | Eto, narod su ti žene usred tebe; neprijateljima æe tvojim biti širom otvorena vrata od zemlje tvoje, oganj æe proždreti prevornice tvoje. |
| 14. | Nahvataj sebi vode za opsadu, utvrdi ograde svoje; udji u kao i ugazi blato, opravi peæ za opeke. |
| 15. | Onde æe te proždreti oganj, maè æe te iseæi, izješæe te kao hrušt; neka vas je mnogo kao hrušteva, neka vas je mnogo kao skakavaca. |
| 16. | Imaš trgovaca više nego što je zvezda na nebu; hruštevi padoše, pa odleteše. |
| 17. | Glavari su tvoji kao skakavci i vojvode tvoje kao veliki skakavci, koji padaju po plotovima kad je studeno, a kad sunce grane, odleæu, i mesto im se ne poznaje gde behu. |
| 18. | Zadremaše tvoji pastiri, care asirski, polegaše junaci tvoji, narod se tvoj rasprša po gorama, i nema nikoga da ih zbere. |
| 19. | Nema leka polomu tvom, ljuta je rana tvoja; ko god èuje glas o tebi, pljeskaæe rukama nad tobom, jer koga nije stizala zloæa tvoja jednako? |
| ← Nahum (3/3) |