←  Matthew (22/28)  →
1. I odgovarajuæi Isus opet reèe im u prièama govoreæi:
2. Carstvo je nebesko kao èovek car koji naèini svadbu sinu svom.
3. I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doæi.
4. Opet posla druge sluge govoreæi: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dodjite na svadbu.
5. A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.
6. A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.
7. A kad to èu car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.
8. Tada reèe slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne.
9. Idite dakle na raskršæe i koga god nadjete, dozovite na svadbu.
10. I izišavši sluge one na raskršæa sabraše sve koje nadjoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.
11. Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde èoveka neobuèenog u svadbeno ruho.
12. I reèe mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oæute.
13. Tada reèe car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde æe biti plaè i škrgut zuba.
14. Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.
15. Tada otidoše fariseji i naèiniše veæe kako bi Ga uhvatili u reèi.
16. I poslaše k Njemu uèenike svoje s Irodovcima, te rekoše: Uèitelju! Znamo da si istinit, i putu Božjem zaista uèiš, i ne mariš ni za koga, jer ne gledaš ko je ko.
17. Kaži nam dakle šta misliš ti? Treba li dati haraè æesaru ili ne?
18. Razumevši Isus lukavstvo njihovo reèe: Što me kušate, licemeri?
19. Pokažite mi novac haraèki. A oni donesoše Mu novac.
20. I reèe im: Èiji je obraz ovaj i natpis?
21. I rekoše Mu: Æesarev. Tada reèe im: Podajte dakle æesarevo æesaru, i Božje Bogu.
22. I èuvši diviše se, i ostavivši Ga otidoše.
23. Taj dan pristupiše k Njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše Ga
24. Govoreæi: Uèitelju! Mojsije reèe: Ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.
25. U nas beše sedam braæe; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svom.
26. A tako i drugi, i treæi, sve do sedmog.
27. A posle svih umre i žena.
28. O vaskrsenju dakle koga æe od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.
29. A Isus odgovarajuæi reèe im: Varate se, ne znajuæi Pisma ni sile Božje.
30. Jer o vaskrsenju niti æe se ženiti ni udavati; nego su kao andjeli Božji na nebu.
31. A za vaskrsenje mrtvih niste li èitali šta vam je rekao Bog govoreæi:
32. Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog mrtvih, nego živih.
33. I èuvši narod divljaše se nauci Njegovoj.
34. A fariseji èuvši da posrami sadukeje sabraše se zajedno.
35. I upita jedan od njih zakonik kušajuæi Ga i govoreæi:
36. Uèitelju! Koja je zapovest najveæa u zakonu?
37. A Isus reèe mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.
38. Ovo je prva i najveæa zapovest.
39. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
40. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
41. A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus
42. Govoreæi: Šta mislite za Hrista, èiji je sin? Rekoše Mu: Davidov.
43. Reèe im: Kako dakle David Njega duhom naziva Gospodom govoreæi:
44. Reèe Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?
45. Kad dakle David naziva Njega Gospodom, kako mu je sin?
46. I niko Mu ne mogaše odgovoriti reèi; niti smede ko od tog dana da Ga zapita više.
←  Matthew (22/28)  →