←  Matthew (19/28)  →
1. I kad svrši Isus reèi ove, otide iz Galileje, i dodje u okoline judejske preko Jordana.
2. I za Njim idoše ljudi mnogi i isceli ih onde.
3. I pristupiše k Njemu fariseji da Ga kušaju, i rekoše Mu: Može li èovek pustiti ženu svoju za svaku krivicu?
4. A On odgovarajuæi reèe im: Niste li èitali da je Onaj koji je u poèetku stvorio èoveka muža i ženu stvorio ih?
5. I reèe: Zato ostaviæe èovek oca svog i mater, i prilepiæe se k ženi svojoj, i biæe dvoje jedno telo.
6. Tako nisu više dvoje, nego jedno telo; a šta je Bog sastavio èovek da ne rastavlja.
7. Rekoše Mu: Zašto dakle Mojsije zapoveda da se da knjiga raspusna, i da se pusti?
8. Reèe im: Mojsije je vama dopustio po tvrdji vašeg srca puštati svoje žene; a iz poèetka nije bilo tako.
9. Nego ja vama kažem: Ako ko pusti svoju ženu, osim za kurvarstvo, i oženi se drugom, èini preljubu; i koji uzme puštenicu èini preljubu.
10. Rekoše Mu uèenici Njegovi: Ako je tako èoveku sa ženom, nije se dobro ženiti.
11. A On reèe im: Ne mogu svi primiti te reèi do oni kojima je dano.
12. Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili carstva radi nebeskog. Ko može primiti neka primi.
13. Tada privedoše k Njemu decu da metne ruke na njih, i da se pomoli Bogu; a uèenici zabranjivahu im.
14. A Isus reèe: Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko.
15. I metnuvši na njih ruke otide odande.
16. I gle, neko pristupivši reèe Mu: Uèitelju blagi! Kakvo æu dobro da uèinim da imam život veèni?
17. A On reèe mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. A ako želiš uæi u život, drži zapovesti.
18. Reèe Mu: Koje? A Isus reèe: Da ne ubiješ; ne èiniš preljube; ne ukradeš; ne svedoèiš lažno;
19. Poštuj oca i mater; i ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
20. Reèe Mu mladiæ: Sve sam ovo saèuvao od mladosti svoje; šta mi još treba?
21. Reèe mu Isus: Ako hoæeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaæeš blago na nebu; pa hajde za mnom.
22. A kad èu mladiæ reè, otide žalostan; jer beše vrlo bogat.
23. A Isus reèe uèenicima svojim: Zaista vam kažem da je teško bogatome uæi u carstvo nebesko.
24. I još vam kažem: Lakše je kamili proæi kroz iglene uši nego li bogatome uæi u carstvo Božije.
25. A kad to èuše uèenici, divljahu se vrlo govoreæi: Ko se dakle može spasiti?
26. A Isus pogledavši na njih reèe im: Ljudima je ovo nemoguæe, a Bogu je sve moguæe.
27. Tada odgovori Petar i reèe Mu: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo; šta æe dakle biti nama?
28. A Isus reèe im: Zaista vam kažem da æete vi koji idete za mnom, u drugom rodjenju, kad sede Sin èoveèiji na prestolu slave svoje, sešæete i vi na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest kolena Izrailjevih.
29. I svaki, koji ostavi kuæe, ili braæu, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena mog radi, primiæe sto puta onoliko, i dobiæe život veèni.
30. Ali æe mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.
←  Matthew (19/28)  →