←  Matthew (18/28)  →
1. U taj èas pristupiše k Isusu uèenici govoreæi: Ko je dakle najveæi u carstvu nebeskom?
2. I dozva Isus dete, i postavi ga medju njih,
3. I reèe im: Zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, neæete uæi u carstvo nebesko.
4. Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveæi u carstvu nebeskom.
5. I koji primi takvo dete u ime moje, mene prima.
6. A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenièni o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku.
7. Teško svetu od sablazni! Jer je potrebno da dodju sablazni; ali teško onom èoveku kroz koga dolazi sablazan.
8. Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe: bolje ti je uæi u život hrom ili kljast, nego li s dve ruke i dve noge da te bace u oganj veèni.
9. I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s jednim okom u život uæi, nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni.
10. Gledajte da ne prezrete jednog od malih ovih; jer vam kažem da andjeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mog nebeskog.
11. Jer Sin èoveèiji dodje da iznadje i spase izgubljeno.
12. Šta vam se èini? Kad ima jedan èovek sto ovaca pa zadje jedna od njih, ne ostavi li on devedeset i devet u planini, i ide da traži onu što je zašla?
13. I ako se dogodi da je nadje, zaista vam kažem da se njoj više raduje nego onima devedeset i devet što nisu zašle.
14. Tako nije volja Oca vašeg nebeskog da pogine jedan od ovih malih.
15. Ako li ti sagreši brat tvoj, idi i pokaraj ga medju sobom i njim samim; ako te posluša, dobio si brata svog.
16. Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednog ili dvojicu da sve reèi ostanu na ustima dva ili tri svedoka.
17. Ako li njih ne posluša, kaži crkvi; a ako li ne posluša ni crkvu, da ti bude kao neznabožac i carinik.
18. Jer vam kažem zaista: šta god svežete na zemlji biæe svezano na nebu, i šta god razrešite na zemlji biæe razrešeno na nebu.
19. Još vam kažem zaista: ako se dva od vas slože na zemlji u èemu mu drago, zašto se uzmole, daæe im Otac moj koji je na nebesima.
20. Jer gde su dva ili tri sabrani u ime moje onde sam ja medju njima.
21. Tada pristupi k Njemu Petar i reèe: Gospode! Koliko puta ako mi sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?
22. Reèe njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.
23. Zato je carstvo nebesko kao èovek car koji namisli da se proraèuna sa svojim slugama.
24. I kad se poèe raèunati, dovedoše mu jednog dužnika od deset hiljada talanata.
25. I buduæi da nemaše èim platiti, zapovedi gospodar njegov da ga prodadu, i ženu njegovu i decu, i sve što ima; i da mu se plati.
26. No sluga taj pade i klanjaše mu se govoreæi: Gospodaru! Prièekaj me, i sve æu ti platiti.
27. A gospodaru se sažali za tim slugom, pusti ga i dug oprosti mu.
28. A kad izidje sluga taj, nadje jednog od svojih drugara koji mu je dužan sto groša, i uhvativši ga davljaše ga govoreæi: Daj mi šta si dužan.
29. Pade drugar njegov pred noge njegove i moljaše ga govoreæi: Prièekaj me, i sve æu ti platiti.
30. A on ne hte, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga.
31. Videvši pak drugari njegovi taj dogadjaj žao im bi vrlo, i otišavši kazaše gospodaru svom sav dogadjaj.
32. Tada ga dozva gospodar njegov, i reèe mu: Zli slugo! Sav dug ovaj oprostih tebi, jer si me molio.
33. Nije li trebalo da se i ti smiluješ na svog drugara, kao i ja na te što se smilovah?
34. I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga muèiteljima dok ne plati sav dug svoj.
35. Tako æe i Otac moj nebeski uèiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svom od srca svojih.
←  Matthew (18/28)  →