←  Matthew (17/28)  →
1. I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana brata njegovog, i izvede ih na goru visoku same.
2. I preobrazi se pred njima, i zasja se lice Njegovo kao sunce a haljine Njegove postadoše bele kao svetlost.
3. I gle, ukazaše im se Mojsije i Ilija, koji s Njim govorahu.
4. A Petar odgovarajuæi reèe Isusu: Gospode! Dobro nam je ovde biti; ako hoæeš da naèinimo ovde tri senice: Tebi jednu, a Mojsiju jednu, a jednu Iliji.
5. Dok on još govoraše, gle, oblak sjajan zakloni ih; i gle, glas iz oblaka govoreæi: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji; Njega poslušajte.
6. I èuvši uèenici padoše nièice, i uplašiše se vrlo.
7. I pristupivši Isus dohvati ih se, i reèe: Ustanite, i ne bojte se.
8. A oni podignuvši oèi svoje nikoga ne videše do Isusa samog.
9. I silazeæi s gore zapovedi im Isus govoreæi: Nikom ne kazujte šta ste videli dok Sin èoveèiji iz mrtvih ne ustane.
10. I zapitaše Ga uèenici Njegovi govoreæi: Zašto dakle književnici kažu da Ilija najpre treba da dodje?
11. A Isus odgovarajuæi reèe im: Ilija æe doæi najpre i urediti sve.
12. Ali vam kažem da je Ilija veæ došao, i ne poznaše ga; nego uèiniše s njime šta hteše: tako i Sin èoveèiji treba da postrada od njih.
13. Tada razumeše uèenici da im govori za Jovana krstitelja.
14. I kad dodjoše k narodu, pristupi k Njemu èovek klanjajuæi Mu se,
15. I govoreæi: Gospode! Pomiluj sina mog; jer o meni besni i muèi se vrlo; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu.
16. I dovedoh ga uèenicima Tvojim, i ne mogoše ga isceliti.
17. A Isus odgovarajuæi reèe: O rode neverni i pokvareni! Dokle æu biti s vama? Dokle æu vas trpeti? Dovedite mi ga amo.
18. I zapreti mu Isus; i djavo izidje iz njega, i ozdravi momèe od onog èasa.
19. Tada pristupiše uèenici k Isusu i nasamo rekoše Mu: Zašto ga mi ne mogasmo izgnati?
20. A Isus reèe im: Za neverstvo vaše. Jer vam kažem zaista: ako imate vere koliko zrno gorušièino, reæi æete gori ovoj: Predji odavde tamo, i preæi æe, i ništa neæe vam biti nemoguæe.
21. A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom.
22. A kad su hodili po Galileji, reèe im Isus: Predaæe se Sin èoveèiji u ruke ljudske;
23. I ubiæe Ga, i treæi dan ustaæe. I neveseli behu vrlo.
24. A kad dodjoše u Kapernaum, pristupiše k Petru oni što kupe didrahme, i rekoše: Zar vaš uèitelj neæe dati didrahme?
25. Petar reèe: Hoæe. I kad udje u kuæu, preteèe ga Isus govoreæi: Šta misliš Simone? Carevi zemaljski od koga uzimaju poreze i haraèe, ili od svojih sinova ili od tudjih?
26. Reèe Njemu Petar: Od tudjih. Reèe mu Isus: Dakle ne plaæaju sinovi.
27. Ali da ih ne sablaznimo, idi na more, i baci udicu, i koju prvo uhvatiš ribu, uzmi je; i kad joj otvoriš usta naæi æeš statir; uzmi ga te im podaj za me i za se.
←  Matthew (17/28)  →