←  Matthew (15/28)  →
1. Tada pristupiše k Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreæi:
2. Zašto uèenici tvoji prestupaju obièaje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kad hleb jedu.
3. A On odgovarajuæi reèe im: Zašto i vi prestupate zapovest Božju za obièaje svoje?
4. Jer Bog zapoveda govoreæi: Poštuj oca i mater; i koji opsuje oca ili mater smræu da umre.
5. A vi kažete: Ako koji reèe ocu ili materi: Prilog je èim bi ti ja mogao pomoæi;
6. Može i da ne poštuje oca svog ili matere. I ukidoste zapovest Božju za obièaje svoje.
7. Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreæi:
8. Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene.
9. No zaludu me poštuju uèeæi naukama i zapovestima ljudskim.
10. I dozvavši ljude, reèe im: Slušajte i razumite.
11. Ne pogani èoveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani èoveka.
12. Tada pristupiše uèenici Njegovi i rekoše Mu: Znaš li da fariseji èuvši tu reè sablazniše se?
13. A On odgovarajuæi reèe: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskoreniæe se.
14. Ostavite ih: oni su slepe vodje slepcima; a slepac slepca ako vodi, oba æe u jamu pasti.
15. A Petar odgovarajuæi reèe Mu: Kaži nam prièu ovu.
16. A Isus reèe: Eda li ste i vi još nerazumni?
17. Zar još ne znate da sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje?
18. A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani èoveka.
19. Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, kradje, lažna svedoèanstva, hule na Boga.
20. I ovo je što pogani èoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani èoveka.
21. I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske.
22. I gle, žena Hananejka izadje iz onih krajeva, i povika k Njemu govoreæi: Pomiluj me Gospode sine Davidov! Moju kæer vrlo muèi djavo.
23. A On joj ne odgovori ni reèi. I pristupivši uèenici Njegovi moljahu Ga govoreæi: Otpusti je, kako vièe za nama.
24. A On odgovarajuæi reèe: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.
25. A ona pristupivši pokloni Mu se govoreæi: Gospode pomozi mi!
26. A On odgovarajuæi reèe: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima.
27. A ona reèe: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara.
28. Tada odgovori Isus, i reèe joj: O ženo! Velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoæeš. I ozdravi kæi njena od onog èasa.
29. I otišavši Isus odande, dodje k moru galilejskom, i popevši se na goru, sede onde.
30. I pristupiše k Njemu ljudi mnogi koji imahu sa sobom hromih, slepih, nemih, uzetih i drugih mnogih, i položiše ih k nogama Isusovim, i isceli ih,
31. Tako da se narod divljaše, videæi neme gde govore, uzete zdrave, hrome gde idu, i slepe gde gledaju; i hvališe Boga Izrailjevog.
32. A Isus dozvavši uèenike svoje reèe: Žao mi je ovog naroda, jer veæ tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti; a nisam ih rad otpustiti gladne da ne oslabe na putu.
33. I rekoše Mu uèenici Njegovi: Otkuda nam u pustinji toliki hleb da se nasiti toliki narod?
34. I reèe im Isus: Koliko hlebova imate? A oni rekoše: Sedam, i malo ribice.
35. I zapovedi narodu da posedaju po zemlji.
36. I uzevši onih sedam hlebova i ribe, i davši hvalu, prelomi, i dade uèenicima svojim, a uèenici narodu.
37. I jedoše svi, i nasitiše se; i nakupiše komada što preteèe sedam kotarica punih.
38. A onih što su jeli beše èetiri hiljade ljudi, osim žena i dece.
39. I otpustivši narod udje u ladju, i dodje u okoline magdalske.
←  Matthew (15/28)  →