←  Matthew (14/28)  →
1. U to vreme dodje glas do Iroda èetvorovlasnika o Isusu;
2. I reèe slugama svojim: To je Jovan krstitelj; on ustade iz mrtvih, i zato èini èudesa.
3. Jer Irod uhvati Jovana, sveza ga i baci u tamnicu Irodijade radi žene Filipa brata svog.
4. Jer mu govoraše Jovan: Ne možeš ti nje imati.
5. I htede da ga ubije, ali se poboja naroda; jer ga držahu za proroka.
6. A kad beše dan rodjenja Irodovog, igra kæi Irodijadina pred njima i ugodi Irodu.
7. Zato i s kletvom obeæa joj dati šta god zaište.
8. A ona nauèena od matere svoje: Daj mi, reèe, ovde na krugu glavu Jovana krstitelja.
9. I zabrinu se car; ali kletve radi i onih koji se gošæahu s njim, zapovedi joj dati.
10. I posla te posekoše Jovana u tamnici.
11. I donesoše glavu njegovu na krugu, i dadoše devojci, i odnese je materi svojoj.
12. I došavši uèenici njegovi, uzeše telo njegovo i ukopaše ga; i dodjoše Isusu te javiše.
13. I èuvši Isus, otide odande u ladji u pusto mesto nasamo. A kad to èuše ljudi, idoše za Njim pešice iz gradova.
14. I izašavši Isus vide mnogi narod, i sažali mu se za njih, i isceli bolesnike njihove.
15. A pred veèe pristupiše k Njemu uèenici Njegovi govoreæi: Ovde je pusto mesto, a dockan je veæ; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane.
16. A Isus reèe im: Ne treba da idu; podajte im vi neka jedu.
17. A oni rekoše Mu: Nemamo ovde do samo pet hlebova i dve ribe.
18. A On reèe: Donesite mi ih ovamo.
19. I zapovedi narodu da posedaju po travi; pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade uèenicima svojim, a uèenici narodu.
20. I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteèe dvanaest kotarica punih.
21. A onih što su jeli beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece.
22. I odmah natera Isus uèenike svoje da udju u ladju i napred da idu na one strane dok On otpusti narod.
23. I odstupivši narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uveèe beše onde sam.
24. A ladja beše nasred mora u nevolji od valova, jer beše protivan vetar.
25. A u èetvrtu stražu noæi otide k njima Isus iduæi po moru.
26. I videvši Ga uèenici po moru gde ide, poplašiše se govoreæi: To je utvara; i od straha povikaše.
27. A Isus odmah reèe im govoreæi: Ne bojte se; ja sam, ne plašite se.
28. A Petar odgovarajuæi reèe: Gospode! Ako si Ti, reci mi da dodjem k Tebi po vodi.
29. A On reèe: Hodi. I izišavši iz ladje Petar idjaše po vodi da dodje k Isusu.
30. No videæi vetar veliki uplaši se, i poèevši se topiti, povika govoreæi: Gospode, pomagaj!
31. I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i reèe mu: Maloverni! Zašto se posumnja?
32. I kad udjoše u ladju, presta vetar.
33. A koji behu u ladji pristupiše i pokloniše Mu se govoreæi: Vaistinu Ti si Sin Božji.
34. I prešavši dodjoše u zemlju genisaretsku.
35. I poznavši Ga ljudi iz onog mesta, poslaše po svoj onoj okolini, i donesoše k Njemu sve bolesnike.
36. I moljahu Ga da se samo dotaknu skuta od Njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.
←  Matthew (14/28)  →