← Mark (8/16) → |
1. | U to vreme, kad beše vrlo mnogo naroda i ne imahu šta jesti, dozva Isus uèenike svoje i reèe im: |
2. | Žao mi je naroda, jer veæ tri dana stoje kod mene i nemaju ništa jesti. |
3. | I ako ih otpustim gladne kuæama njihovim, oslabiæe na putu; jer su mnogi od njih došli izdaleka. |
4. | I odgovoriše Mu uèenici Njegovi: Otkuda æemo uzeti hleba ovde u pustinji da ih nahranimo? |
5. | I zapita ih: Koliko imate hlebova? A oni kazaše: Sedam. |
6. | I zapovedi narodu da posedaju po zemlji; i uzevši onih sedam hlebova i hvalu davši, prelomi, i dade uèenicima svojim da razdadu; i razdadoše narodu. |
7. | I imahu malo ribica; i njih blagoslovivši reèe da i njih razdadu. |
8. | I jedoše, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteèe sedam kotarica. |
9. | A onih što su jeli beše oko èetiri hiljade. I otpusti ih. |
10. | I odmah udje u ladju s uèenicima svojim, i dodje u okoline dalmanutske. |
11. | I izadjoše fariseji, i poèeše se prepirati s Njim, i kušajuæi Ga iskahu od Njega znak s neba. |
12. | I uzdahnuvši duhom svojim reèe: Zašto rod ovaj znak traži? Zaista vam kažem: neæe se dati rodu ovome znak. |
13. | I ostavivši ih udje opet u ladju, i ode na one strane. |
14. | I zaboraviše uèenici Njegovi uzeti hleba, i nemahu sa sobom u ladji do jedan hleb. |
15. | I zapovedaše im govoreæi: Gledajte, èuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodovog. |
16. | I mišljahu, jedan drugom govoreæi: To je što hleba nemamo. |
17. | I razumevši Isus reèe im: Šta mislite što hleba nemate? Zar još ne oseæate, niti razumete? Zar je još okamenjeno srce vaše? |
18. | Oèi imate i ne vidite? Uši imate i ne èujete? I ne pamtite li |
19. | Kad ja pet hlebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punih komada nakupiste? Rekoše Mu: Dvanaest. |
20. | A sad sedam na èetiri hiljade, koliko punih kotarica nakupiste komada? A oni rekoše: Sedam. |
21. | I reèe im: Kako ne razumete? |
22. | I dodje u Vitsaidu; i dovedoše k Njemu slepoga, i moljahu Ga da ga se dotakne. |
23. | I uzevši za ruku slepoga izvede ga napolje iz sela, i pljunuvši mu u oèi metnu ruke na nj, i zapita ga vidi li šta. |
24. | I pogledavši reèe: Vidim ljude gde idu kao drva. |
25. | I potom opet metnu mu ruke na oèi, i reèe mu da progleda: i isceli se, i vide sve lepo. |
26. | I posla ga kuæi njegovoj govoreæi: Ne ulazi u selo, niti kazuj kome u selu. |
27. | I izadje Isus i uèenici Njegovi u sela Æesarije Filipove; i putem pitaše uèenike svoje govoreæi im: Ko govore ljudi da sam ja? |
28. | A oni odgovoriše: Jovan krstitelj; drugi: Ilija; a drugi: Koji od proroka. |
29. | A On im reèe: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajuæi reèe Mu: Ti si Hristos. |
30. | I zapreti im da nikome ne kazuju za Njega. |
31. | I poèe ih uèiti da Sinu èoveèjem valja mnogo postradati, i da æe Ga okriviti starešine i glavari sveštenièki i književnici, i da æe Ga ubiti, i treæi dan da æe ustati. |
32. | I govoraše o tom ne ustruèavajuæi se. I Petar uze Ga i poèe Ga odvraæati. |
33. | A On obrnuvši se i pogledavši na uèenike svoje zapreti Petru govoreæi: Idi od mene sotono; jer ti ne misliš šta je Božje nego šta je ljudsko. |
34. | I dozvavši narod s uèenicima svojim reèe im: Ko hoæe za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide. |
35. | Jer ko hoæe dušu svoju da saèuva, izgubiæe je; a ko izgubi dušu svoju mene radi i jevandjelja onaj æe je saèuvati. |
36. | Jer kakva je korist èoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi? |
37. | Ili kakav æe otkup dati èovek za dušu svoju? |
38. | Jer ko se postidi mene i mojih reèi u rodu ovom preljubotvornom i grešnom, i Sin æe se èoveèji postideti njega kad dodje u slavi Oca svog s andjelima svetima. |
← Mark (8/16) → |