←  Mark (4/16)  →
1. I opet poèe uèiti kod mora, i skupiše se oko Njega ljudi mnogi tako da mora uæi u ladju, i sedeti na moru; a narod sav beše na zemlji kraj mora.
2. I uèaše ih u prièama mnogo, i govoraše im u nauci svojoj:
3. Slušajte: evo izidje sejaè da seje.
4. I kad sejaše, dogodi se da jedno pade ukraj puta, i dodjoše ptice i pozobaše ga.
5. A drugo pade na kamenito mesto gde ne beše mnogo zemlje; i odmah iznièe; jer ne beše u dubinu zemlje:
6. A kad obasja sunce, uvenu, i buduæi da nemaše korena, usahnu.
7. I drugo pade u trnje; i naraste trnje i udavi ga, i ne donese rod.
8. I drugo pade na zemlju dobru; i davaše rod koji je napredovao i rastao i donosio po trideset i po šezdeset i po sto.
9. I reèe: Ko ima uši da èuje neka èuje.
10. A kad osta sam, zapitaše Ga koji behu s Njim i sa dvanaestoricom za ovu prièu.
11. I reèe im: Vama je dano da znate tajne carstva Božjeg, a onima napolju sve u prièama biva;
12. Da oèima gledaju i da ne vide, i ušima slušaju i da ne razumeju; da se kako ne obrate i da im se ne oproste gresi.
13. I reèe im: Zar ne razumete ovu prièu? A kako æete sve prièe razumeti?
14. Sejaè reè seje.
15. A ono su kraj puta, gde se seje reè i kad je èuju odmah dodje sotona i otme reè posejanu u srcima njihovim.
16. Tako su i ono što se seje na kamenitim mestima, koji kad èuju reè odmah je prime s radošæu;
17. Ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, pa kad bude do nevolje ili ih poteraju reèi radi, odmah se sablazne.
18. A ono su što se u trnju seje koji slušaju reè,
19. Ali brige ovog sveta i prevara bogatstva i ostale slasti udju i zaguše reè, i bez roda ostane.
20. A ono su što se na dobroj zemlji seje koji slušaju reè i primaju, i donose rod po trideset i po šezdeset i po sto.
21. I govoraše im: Eda li se sveæa užiže da se metne pod sud ili pod odar? A ne da se na sveænjak metne?
22. Jer nema ništa tajno što neæe biti javno; niti ima šta sakriveno što neæe izaæi na videlo.
23. Ako ima ko uši da èuje neka èuje.
24. I govoraše im: Pamtite šta èujete: kakvom merom merite onakvom æe vam se meriti i dometnuæe se vama koji slušate.
25. Jer ko ima, daæe mu se; a koji nema, uzeæe mu se i ono što ima.
26. I govoraše im: Tako je carstvo Božje kao èovek kad baci seme u zemlju;
27. I spava i ustaje noæu i danju; i seme nièe i raste, da ne zna on.
28. Jer zemlja sama od sebe najpre donese travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu.
29. A kad sazre rod, odmah pošalje srp; jer nasta žetva.
30. I govoraše: Kakvo æemo kazati da je carstvo Božje? Ili u kakvoj æemo ga prièi iskazati?
31. Ono je kao zrno gorušièino koje kad se poseje u zemlju manje je od svih semena na zemlji;
32. A kad se poseje, uzraste i bude veæe od sveg povræa, i pusti grane velike da mogu u njegovom hladu ptice nebeske živeti.
33. I takvim mnogim prièama kazivaše im reè, koliko mogahu slušati.
34. A bez prièa ne govoraše im ni reèi. A uèenicima posebno kazivaše sve.
35. I reèe im onaj dan uveèe: Hajdemo na one strane.
36. I otpustivši narod uzeše Ga kako beše u ladji; a i druge ladje behu s Njim.
37. I postade velika oluja; i valovi tako zalivahu u ladju da se veæ napuni.
38. A On na krmi spavaše na uzglavlju; i probudiše Ga, i rekoše Mu: Uèitelju! Zar Ti ne mariš što ginemo?
39. I ustavši zapreti vetru, i reèe moru: Æuti, prestani. I utoli vetar, i postade tišina velika.
40. I reèe im: Zašto ste tako strašljivi? Kako nemate vere.
41. I uplašiše se vrlo, i govorahu jedan drugom: Ko je Ovaj, dakle, da Ga i vetar i more slušaju?
←  Mark (4/16)  →