←  Mark (3/16)  →

---

1.

I udje opet u zbornicu, i onde beše èovek sa suvom rukom.

2.

I motrahu za Njim neæe li ga u subotu isceliti da Ga okrive.

3.

I reèe èoveku sa suvom rukom: Stani na sredinu.

4.

I reèe im: Valja li u subotu dobro èiniti ili zlo èiniti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su æutali.

5.

I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reèe èoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.

6.

I izašavši fariseji odmah uèiniše za Njega veæe s Irodovcima kako bi Ga pogubili.

7.

A Isus ode s uèenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje podje za Njim i iz Judeje;

8.

I iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko èuvši šta On èini dodje k Njemu.

9.

I reèe uèenicima svojim da bude ladja u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosadjuje.

10.

Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu.

11.

I duhovi neèisti kad Ga vidjahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreæi: Ti si Sin Božji.

12.

I mnogo im preæaše da Ga ne prokažu.

13.

I izidjoše na goru, i dozva koje On hteše; i dodjoše Mu.

14.

I postavi dvanaestoricu da budu s Njim, i da ih pošalje da propovedaju,

15.

I da imaju vlast da isceljuju od bolesti, i da izgone djavole:

16.

Prvog Simona, i nadede mu ime Petar;

17.

I Jakova Zevedejevog i Jovana brata Jakovljevog, i nadede im imena Voanerges, koje znaèi Sinovi groma;

18.

I Andriju i Filipa i Vartolomija i Mateja i Tomu i Jakova Alfejevog i Tadiju i Simona Kananita,

19.

I Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.

20.

I dodjoše u kuæu, i sabra se opet narod da ne mogahu ni hleba jesti.

21.

I èuvši to rod Njegov izidjoše da Ga uhvate; jer govorahu da je izvan sebe.

22.

A književnici koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul. On pomoæu kneza djavolskog izgoni djavole.

23.

I dozvavši ih govoraše im u prièama: Kako može sotona sotonu izgoniti?

24.

I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono;

25.

I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;

26.

I ako sotona ustane sam na se i razdeli se, ne može ostati, nego æe propasti.

27.

Niko ne može pokuæstvo jakoga, ušavši u kuæu njegovu, oteti ako najpre jakoga ne sveže: i onda æe kuæu njegovu opleniti.

28.

Zaista vam kažem: svi gresi oprostiæe se sinovima èoveèjim, i huljenja na Boga, makar kakva bila:

29.

A koji pohuli na Duha Svetog nema oproštenja vavek, nego je kriv veènom sudu.

30.

Jer govorahu: U njemu je neèisti duh.

31.

I dodje mati Njegova i braæa Njegova, i stojeæi napolju poslaše k Njemu da Ga zovu.

32.

I sedjaše narod oko Njega. I rekoše Mu: Eto mati Tvoja i braæa Tvoja i sestre Tvoje napolju pitaju za Te.

33.

I odgovori im govoreæi: Ko je mati moja ili braæa moja?

34.

I pogledavši na narod koji sedjaše reèe: Evo mati moja i braæa moja.

35.

Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.

---

←  Mark (3/16)  →