←  Mark (14/16)  →
1. Behu pak još dva dana do pashe i do dana presnih hlebova; i tražahu glavari sveštenièki i književnici kako bi Ga iz prevare uhvatili i ubili.
2. Ali govorahu: Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.
3. I kad beše On u Vitaniji u kuæi Simona gubavog i sedjaše za trpezom, dodje žena sa sklenicom mnogocenoga mira èistog nardovog, i razbivši sklenicu izlivaše Mu na glavu.
4. A neki se srdjahu govoreæi: Zašto se to miro prosipa tako?
5. Jer se mogaše za nj uzeti više od trista groša i dati siromasima. I vikahu na nju.
6. A Isus reèe: Ostavite je; šta joj smetate? Ona uèini dobro delo na meni.
7. Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoæete možete im dobro èiniti; a mene nemate svagda.
8. Ona šta može, uèini: ona pomaza napred telo moje za ukop.
9. Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda jevandjelje ovo po svemu svetu, kazaæe se i to za spomen njen.
10. I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice ode ka glavarima sveštenièkim da im Ga izda.
11. A oni èuvši obradovaše se, i obrekoše mu novce dati: i tražaše zgodu da Ga izda.
12. I u prvi dan presnih hlebova, kad klahu pashu, rekoše Mu uèenici Njegovi: Gde æeš da idemo da Ti zgotovimo pashu da jedeš?
13. I posla dvojicu od uèenika svojih i reèe im: Idite u grad, i srešæe vas èovek koji nosi vodu u krèagu; idite za njim,
14. I gde udje kažite gospodaru od one kuæe: Uèitelj veli: Gde je gostionica gde æu jesti pashu s uèenicima svojim?
15. I on æe vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: onde nam zgotovite.
16. I izadjoše uèenici Njegovi, i dodjoše u grad, i nadjoše kao što im kaza, i ugotoviše pashu.
17. I kad bi uveèe, dodje sa dvanaestoricom.
18. I kad sedjahu za trpezom i jedjahu reèe Isus: Zaista vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaæe me.
19. A oni se zabrinuše, i stadoše govoriti jedan za drugim: Da ne ja? I drugi: Da ne ja?
20. A On odgovarajuæi reèe im: Jedan od dvanaestorice koji umoèi sa mnom u zdelu.
21. Sin èoveèji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom èoveku koji izda Sina èoveèjeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj èovek.
22. I kad jedjahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reèe: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
23. I uze èašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi.
24. I reèe im: Ovo je krv moja novog zaveta koja æe se proliti za mnoge.
25. Zaista vam kažem: više neæu piti od roda vinogradskog do onog dana kad æu ga piti novog u carstvu Božjem.
26. I otpojavši hvalu izadjoše na goru maslinsku.
27. I reèe im Isus: Svi æete se vi sablazniti o mene ovu noæ; jer je pisano: udariæu pastira i ovce æe se razbeæi.
28. Ali po vaskrsenju svom, ja idem pred vama u Galileju.
29. A Petar Mu reèe: Ako se i svi sablazne, ali ja neæu.
30. I reèe mu Isus: Zaista ti kažem: noæas dok dvaput petao ne zapeva tri puta æeš me se odreæi.
31. A on još više govoraše: Da bih znao s Tobom i umreti neæu Te se odreæi. Tako i svi govorahu.
32. I dodjoše u selo koje se zove Getsimanija, i reèe uèenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu.
33. I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poèe tužiti.
34. I reèe im: Žalosna je duša moja do smrti; poèekajte ovde, i stražite.
35. I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao èas, ako je moguæe.
36. I govoraše: Ava Oèe! Sve je moguæe Tebi; pronesi èašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoæu, nego kako Ti.
37. I dodje i nadje ih gde spavaju, i reèe Petru: Simone! Zar spavaš? Ne može li jednog èasa postražiti?
38. Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srèan ali je telo slabo.
39. I opet otišavši pomoli se Bogu one iste reèi govoreæi.
40. I vrativši se nadje ih opet gde spavaju; jer im behu oèi otežale; i ne znahu šta bi Mu odgovorili.
41. I dodje treæi put, i reèe im: Jednako spavate i poèivate; dosta je; dodje èas; evo se predaje Sin èoveèji u ruke grešnicima.
42. Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi.
43. I odmah, dok On još govoraše, dodje Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara sveštenièkih i od književnika i starešina.
44. I izdajnik Njegov dade im znak govoreæi: Koga ja celivam onaj je: držite ga, i vodite ga èuvajuæi.
45. I došavši odmah pristupi k Njemu, i reèe: Ravi! Ravi! I celiva Ga.
46. A oni metnuše ruke svoje na Nj i uhvatiše Ga.
47. A jedan od onih što stajahu onde izvadi nož te udari slugu poglavara sveštenièkog, i odseèe mu uho.
48. I odgovarajuæi Isus reèe im: Kao na hajduka izašli ste s noževima i s koljem da me uhvatite,
49. A svaki dan sam bio kod vas u crkvi i uèio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo.
50. I ostavivši Ga, uèenici svi pobegoše.
51. I za Njim idjaše nekakav mladiæ ogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onog mladiæa.
52. A on ostavivši platno go pobeže od njih.
53. I dovedoše Isusa k poglavaru sveštenièkom, i stekoše se k njemu svi glavari sveštenièki i književnici i starešine.
54. I Petar ide za Njim izdaleka do u dvor poglavara sveštenièkog, i sedjaše sa slugama, i grejaše se kod ognja.
55. A glavari sveštenièki i sva skupština tražahu na Isusa svedoèanstva da Ga ubiju; i ne nadjoše;
56. Jer mnogi svedoèahu lažno na Njega i svedoèanstva ne behu jednaka.
57. I jedni ustavši svedoèahu na Njega lažno govoreæi:
58. Mi smo èuli gde on govori: Ja æu razvaliti ovu crkvu koja je rukama naèinjena, i za tri dana naèiniæu drugu koja neæe biti rukama naèinjena.
59. I ni ovo svedoèanstvo njihovo ne beše jednako.
60. I ustavši poglavar sveštenièki na sredu zapita Isusa govoreæi: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoèe?
61. A On æutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenièki zapita i reèe: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?
62. A Isus reèe: Jesam; i videæete Sina èoveèjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.
63. A poglavar sveštenièki razdre svoje haljine, i reèe: Šta nam trebaju više svedoci?
64. Èuste hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt.
65. I poèeše jedni pljuvati na Nj, i pokrivati Mu lice, i æušati Ga, i govoriti Mu: Proreci; i sluge Ga bijahu po obrazima.
66. I kad beše Petar dole na dvoru, dodje jedna od sluškinja poglavara sveštenièkog,
67. I videvši Petra gde se greje pogleda na nj i reèe: I ti si bio s Isusom Nazareæaninom.
68. A on se odreèe govoreæi: Ne znam niti razumem šta ti govoriš. I izadje napolje pred dvor: i petao zapeva.
69. I opet, kad ga vide sluškinja, poèe govoriti onima što stajahu onde: Ovaj je od njih.
70. A on se opet odricaše. I malo zatim opet oni što stajahu onde rekoše Petru: Vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakav.
71. A on se poèe kleti i preklinjati: Ne znam tog èoveka za koga vi govorite.
72. I drugi put zapeva petao. I opomenu se Petar reèi što mu reèe Isus: Dok petao dvaput ne zapeva odreæi æeš me se triput. I stade plakati.
←  Mark (14/16)  →