←  Mark (12/16)  →
1. I poèe im govoriti u prièama: Posadi èovek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i naèini kulu, i dade ga vinogradarima, pa ode.
2. I kad dodje vreme, posla k vinogradarima slugu da primi od vinogradara od roda vinogradskog.
3. A oni uhvativši slugu izbiše ga, i poslaše prazna.
4. I opet posla k njima drugog slugu; i onog biše kamenjem i razbiše mu glavu, i poslaše ga sramotnog.
5. I opet posla drugog; i onog ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše, a druge pobiše.
6. Još dakle imaše jedinog svog milog sina, posla i njega najposle k njima govoreæi: Postideæe se sina mog.
7. A vinogradari rekoše u sebi: Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i nama æe ostati oèevina njegova.
8. I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda.
9. Šta æe dakle uèiniti gospodar od vinograda? Doæi æe i pogubiæe vinogradare, i daæe vinograd drugima.
10. Zar niste èitali u pismu ovo: Kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla;
11. To bi od Gospoda i divno je u našim oèima?
12. I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumeše da za njih govori prièu; i ostavivši Ga odoše.
13. I poslaše k Njemu neke od fariseja i Irodovaca da bi Ga uhvatili u reèi.
14. A oni došavši rekoše Mu: Uèitelju! Znamo da si istinit, i da ne mariš ni za koga; jer ne gledaš ko je ko, nego zaista putu Božjem uèiš; treba li æesaru davati haraè ili ne? Hoæemo li dati, ili da ne damo?
15. A On, znajuæi njihovo licemerje, reèe im: Što me kušate? Donesite mi novac da vidim
16. A oni donesoše. I reèe im: Èiji je ovo obraz i natpis? A oni Mu rekoše: Æesarev.
17. I odgovarajuæi Isus reèe im: Podajte æesarevo æesaru, a Božje Bogu. I èudiše Mu se.
18. I dodjoše k Njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenja, i zapitaše Ga govoreæi:
19. Uèitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome brat umre i ostavi ženu a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.
20. Sedam braæe beše: i prvi uze ženu, i umre bez poroda.
21. I drugi uze je, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i treæi.
22. I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A posle svih umre i žena.
23. O vaskrsenju dakle kad ustanu koga æe od njih biti žena? Jer je za sedmoricom bila.
24. I odgovarajuæi Isus reèe im: Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje?
25. Jer kad iz mrtvih ustanu, niti æe se ženiti ni udavati, nego su kao andjeli na nebesima.
26. A za mrtve da ustaju niste li èitali u knjigama Mojsijevim kako mu reèe Bog kod kupine govoreæi: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev?
27. Nije Bog Bog mrtvih, nego Bog živih. Vi se dakle vrlo varate.
28. I pristupi jedan od književnika koji ih slušaše kako se prepiru, i vide da im dobro odgovara, i zapita Ga: Koja je prva zapovest od svih?
29. A Isus odgovori mu: Prva je zapovest od svih: Èuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini;
30. I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest.
31. I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge zapovesti veæe od ovih nema.
32. I reèe Mu književnik: Dobro, uèitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega;
33. I ljubiti Ga svim srcem i svim razumom i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjeg kao samog sebe, veæe je od svih žrtava i priloga.
34. A Isus videvši kako pametno odgovori reèe mu: Nisi daleko od carstva Božjeg. I niko više ne smeše da Ga zapita.
35. I odgovori Isus i reèe uèeæi u crkvi: Kako govore književnici da je Hristos sin Davidov?
36. Jer sam David kaza Duhom Svetim: Reèe Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.
37. Sam dakle David naziva Ga Gospodom, i otkuda mu je sin? I mnogi narod slušaše Ga s radošæu.
38. I govoraše im u nauci svojoj: Èuvajte se književnika koji idu u dugaèkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama,
39. I prvih mesta po zbornicama, i zaèelja na gozbama.
40. Ovi što jedu kuæe udovièke, i lažno se mole Bogu dugo, biæe još više osudjeni.
41. I sedavši Isus prema Božjoj hazni gledaše kako narod meæe novce u Božju haznu. I mnogi bogati metahu mnogo.
42. I došavši jedna siromašna udovica metnu dve lepte, koje èine jedan kodrant.
43. I dozvavši uèenike svoje reèe im: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od svih koji meæu u Božju haznu.
44. Jer svi metnuše od suviška svog; a ona od sirotinje svoje metnu sve što imaše, svu hranu svoju.
←  Mark (12/16)  →