←  Mark (10/16)  →
1. I ustavši odande dodje u okoline judejske preko Jordana, i steèe se opet narod k Njemu; i kao što obièaj imaše, opet ih uèaše.
2. I pristupivši fariseji upitaše Ga kušajuæi: Može li èovek pustiti ženu?
3. A On odgovarajuæi reèe im: Šta vam zapoveda Mojsije?
4. A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti.
5. I odgovarajuæi Isus reèe im: Po tvrdji vašeg srca napisa vam on zapovest ovu.
6. A u poèetku stvorenja, muža i ženu, stvorio ih je Bog.
7. Zato ostaviæe èovek oca svog i majku i prilepiæe se k ženi svojoj,
8. I budu dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje nego jedno telo.
9. A šta je Bog sastavio èovek da ne rastavlja.
10. I u kuæi opet zapitaše Ga za to uèenici Njegovi.
11. I reèe im: Koji pusti ženu i oženi se drugom, èini preljubu na njoj.
12. I ako žena ostavi muža svog i podje za drugog, èini preljubu.
13. I donošahu k Njemu decu da ih se dotakne; a uèenici branjahu onima što ih donošahu.
14. A Isus videvši rasrdi se i reèe im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje.
15. Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje kao dete, neæe uæi u njega.
16. I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.
17. I kad izadje na put, pritrèa neko, i kleknuvši na kolena pred Njim pitaše Ga: Uèitelju blagi! Šta mi treba èiniti da dobijem život veèni?
18. A Isus reèe mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
19. Zapovesti znaš: ne èini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoèi lažno; ne èini nepravde nikome; poštuj oca svog i mater.
20. A on odgovarajuæi reèe Mu: Uèitelju! Sve sam ovo saèuvao od mladosti svoje.
21. A Isus pogledavši na nj, omile mu, i reèe mu: Još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaæeš blago na nebu; i dodji, te hajde za mnom uzevši krst.
22. A on posta zlovoljan od ove reèi, i ode žalostan; jer beše vrlo bogat.
23. I pogledavši Isus reèe uèenicima svojim: Kako je teško bogatima uæi u carstvo nebesko!
24. A uèenici se uplašiše od reèi Njegovih. A Isus opet odgovarajuæi reèe im: Deco! Kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo uæi u carstvo Božje!
25. Lakše je kamili proæi kroz iglene uši negoli bogatome uæi u carstvo Božje.
26. A oni se vrlo divljahu govoreæi u sebi: Ko se dakle može spasti?
27. A Isus pogledavši na njih reèe: Ljudima je nemoguæe, ali nije Bogu: jer je sve moguæe Bogu.
28. A Petar Mu poèe govoriti: Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo.
29. A Isus odgovarajuæi reèe: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuæu, ili braæu, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevandjelja radi,
30. A da neæe primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuæa, i braæe, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu život veèni.
31. Ali æe mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi.
32. A kad idjahu putem u Jerusalim, Isus idjaše pred njima, a oni se èudjahu, i za Njim idjahu sa strahom. I uzevši opet dvanaestoricu poèe im kazivati šta æe biti od Njega:
33. Evo idemo u Jerusalim, i Sin èoveèji predaæe se glavarima sveštenièkim i književnicima i osudiæe Ga na smrt, i predaæe Ga neznabošcima;
34. I narugaæe Mu se, i biæe Ga, i popljuvaæe Ga, i ubiæe Ga, i treæi dan ustaæe.
35. I pred Njega dodjoše Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreæi: Uèitelju! Hoæemo da nam uèiniš za šta æemo Te moliti.
36. A On im reèe: Šta hoæete da vam uèinim?
37. A oni Mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj.
38. A Isus im reèe: Ne znate šta ištete: možete li piti èašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam?
39. A oni Mu rekoše: Možemo. A Isus reèe im: Èašu, dakle, koju ja pijem ispiæete; i krštenjem kojim se ja krštavam krstiæete se;
40. Ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno.
41. I èuvši to desetorica poèeše se srditi na Jakova i na Jovana.
42. A Isus dozvavši ih reèe im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim.
43. Ali medju vama da ne bude tako; nego koji hoæe da bude veæi medju vama, da vam služi.
44. I koji hoæe prvi medju vama da bude, da bude svima sluga.
45. Jer Sin èoveèji nije došao da Mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge.
46. I dodjoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, On i uèenici Njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slepi, sedjaše kraj puta i prošaše.
47. I èuvši da je to Isus Nazareæanin stade vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse! Pomiluj me!
48. I preæahu mu mnogi da uæuti, a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me!
49. I stavši Isus reèe da ga zovnu. I zovnuše slepca govoreæi mu: Ne boj se, ustani, zove te.
50. A on zbacivši sa sebe haljine svoje, ustade i dodje k Isusu.
51. I odgovarajuæi reèe mu Isus: Šta hoæeš da ti uèinim? A slepi reèe Mu: Ravuni! Da progledam.
52. A Isus reèe mu: Idi, vera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i ode putem za Isusom.
←  Mark (10/16)  →