Mark (1/16) → |
1. | Poèetak jevandjelja Isusa Hrista Sina Božjeg. |
2. | Kao što stoji u proroku: Evo ja šaljem andjela svog pred licem Tvojim, koji æe pripraviti put Tvoj pred Tobom. |
3. | Glas je onog što vièe u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze Njegove. |
4. | Pojavi se Jovan krsteæi u pustinji, i propovedajuæi krštenje pokajanja za oproštenje greha. |
5. | I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i Jerusalimljani; i krštavaše ih sve u Jordanu reci, i ispovedahu grehe svoje. |
6. | A Jovan beše obuèen u kamilju dlaku, i imaše pojas kožan oko sebe; i jedjaše skakavce i med divlji. |
7. | I propovedaše govoreæi: Ide za mnom jaèi od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remen na obuæi Njegovoj. |
8. | Ja vas krštavam vodom, a On æe vas krstiti Duhom Svetim. |
9. | I u to vreme dodje Isus iz Nazareta galilejskog, i krsti Ga Jovan u Jordanu, |
10. | I odmah izlazeæi iz vode vide nebo gde se otvori, i Duh kao golub sidje na Njega. |
11. | I glas dodje s neba: Ti si Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji. |
12. | I odmah Duh izvede Ga u pustinju. |
13. | I bi onde u pustinji dana èetrdeset, i kuša Ga sotona, i bi sa zverinjem, i andjeli služahu Mu. |
14. | A pošto predadoše Jovana, dodje Isus u Galileju propovedajuæi jevandjelje o carstvu Božjem |
15. | I govoreæi: Izadje vreme i približi se carstvo Božje; pokajte se i verujte jevandjelje. |
16. | I hodeæi pokraj mora vide Simona i Andriju, brata njegovog, gde bacaju mreže u more; jer behu ribari. |
17. | I reèe im Isus: Hajdete za mnom, i uèiniæu vas lovcima ljudskim. |
18. | I odmah ostavivši mreže svoje podjoše za Njim. |
19. | I otišavši malo odande ugleda Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog kako u ladji krpljahu mreže; |
20. | I odmah pozva ih; i ostavivši oca svog Zevedeja u ladji s najamnicima, podjoše za Njim. |
21. | I dodjoše u Kapernaum; i odmah u subotu ušavši u zbornicu uèaše. |
22. | I diviše se nauci Njegovoj; jer ih uèaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici. |
23. | I beše u zbornici njihovoj èovek s duhom neèistim, i povika |
24. | Govoreæi: Prodji se, šta je Tebi do nas, Isuse Nazareæanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji. |
25. | I zapreti mu Isus govoreæi: Umukni, i izadji iz njega. |
26. | I strese ga duh neèisti, i povika glasno, i izadje iz njega. |
27. | I uplašiše se svi tako da pitahu jedan drugog govoreæi: Šta je ovo? I kakva je ovo nauka nova, da ima vlast da duhovima neèistim zapoveda, i slušaju Ga? |
28. | I ode glas o Njemu, odmah, po svoj okolini galilejskoj. |
29. | I odmah, izašavši iz zbornice, dodjoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom. |
30. | A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše Mu za nju. |
31. | I pristupivši podiže je uzevši je za ruku i pusti je groznica odmah, i služaše im. |
32. | A kad bi pred veèe, pošto sunce zadje, donošahu k Njemu sve bolesnike i besne. |
33. | I sav grad beše se sabrao k vratima. |
34. | I isceli mnoge bolesnike od razliènih bolesti, i djavole mnoge istera, i ne dade djavolima da kazuju da Ga poznaju. |
35. | A ujutru, vrlo rano ustavši, izadje i ode nasamo, i onde se moljaše Bogu. |
36. | I za Njim potrèaše Simon i koji behu s njim. |
37. | I našavši Ga rekoše Mu: Traže Te svi. |
38. | I reèe im: Hajdemo u obližnja sela i gradove da i tamo propovedim: jer sam ja na to došao. |
39. | I propoveda po zbornicama njihovim po svoj Galileji, i djavole izgoni. |
40. | I dodje k Njemu gubavac moleæi Ga i na kolenima kleèeæi pred Njim i reèe Mu: Ako hoæeš, možeš me oèistiti. |
41. | A Isus, pošto se smilovao, pruži ruku, i dohvativši ga se reèe mu: Hoæu, oèisti se. |
42. | I tek što mu to reèe, a guba ode s njega, i osta èist. |
43. | I zapretivši mu odmah istera ga, |
44. | I reèe mu: Gledaj da nikome ništa ne kažeš, nego idi te se pokaži svešteniku, i prinesi za oèišæenje svoje šta je zapovedio Mojsije za svedoèanstvo njima. |
45. | A on izašavši poèe mnogo propovedati i kazivati šta je bilo tako da Isus ne može javno u grad uæi, nego beše napolju u pustim mestima, i dolažahu k Njemu sa svih strana. |
Mark (1/16) → |