←  Luke (9/24)  →
1. Sazvavši, pak, dvanaestoricu dade im silu i vlast nad svim djavolima, i da isceljuju od bolesti.
2. I posla ih da propovedaju carstvo Božije, i da isceljuju bolesnike.
3. I reèe im: Ništa ne uzimajte na put, ni štapa ni torbe ni hleba ni novaca, niti po dve haljine da imate.
4. U koju kuæu udjete onde budite i odande polazite.
5. I gde vas ne prime izlazeæi iz grada onog otresite i prah s nogu svojih, za svedoèanstvo na njih.
6. A kad izidjoše, idjahu po selima propovedajuæi jevandjelje i isceljujuæi svuda.
7. A kad èu Irod èetvorovlasnik šta On èini, ne mogaše se naèuditi, jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih,
8. A jedni da se Ilija pojavio, a jedni da je ustao koji od starih proroka.
9. I reèe Irod: Jovana ja posekoh; ali ko je to o kome ja takva èudesa slušam? I željaše Ga videti.
10. I vrativši se apostoli kazaše Mu šta su poèinili. I uzevši ih otide nasamo u pustinju kod grada koji se zvaše Vitsaida.
11. A narod razumevši podje za Njim, i primivši ih govoraše im o carstvu Božijem i isceljivaše koji trebahu isceljivanja.
12. A dan stade naginjati. Tada pristupiše dvanaestorica i rekoše Mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i palanke, i nek nadju jela, jer smo ovde u pustinji.
13. A On im reèe: Podajte im vi neka jedu. A oni rekoše: U nas nema više od pet hlebova i dve ribe; veæ ako da idemo mi da kupimo na sve ove ljude jela?
14. Jer beše ljudi oko pet hiljada. Ali On reèe uèenicima svojim: Posadite ih na gomile po pedeset.
15. I uèiniše tako, i posadiše ih sve.
16. A On uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davaše uèenicima da razdadu narodu.
17. I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše komada dvanaest kotarica što im preteèe.
18. I kad se jedanput moljaše Bogu nasamo, s Njim behu uèenici, i zapita ih govoreæi: Ko govore ljudi da sam ja?
19. A oni odgovarajuæi rekoše: Jedni vele da si Jovan krstitelj, a drugi da si Ilija; a drugi da je koji ustao od starih proroka.
20. A On im reèe: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajuæi reèe: Hristos Božji.
21. A On im zapreti i zapovedi da nikome ne kazuju to,
22. Govoreæi da Sin èoveèiji treba mnogo postradati, i da æe Ga starešine i glavari sveštenièki i književnici okriviti, i da æe Ga ubiti, i treæi dan da æe ustati.
23. A svima govoraše: Ko hoæe da ide za mnom neka se odreèe sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.
24. Jer ko hoæe dušu svoju da saèuva, izgubiæe je; a ko izgubi dušu svoju mene radi onaj æe je saèuvati.
25. Jer kakvu æe korist imati èovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi?
26. Jer ko se postidi mene i mojih reèi, njega æe se Sin èoveèiji postideti kad dodje u slavi svojoj i Oèevoj i svetih andjela.
27. A zaista vam kažem: imaju neki medju ovima što stoje ovde koji neæe okusiti smrt dok ne vide carstvo Božje.
28. A kad prodje osam dana posle onih reèi, uze Petra i Jovana i Jakova i izidje na goru da se pomoli Bogu.
29. I kad se moljaše postade lice Njegovo drugaèije, i odelo Njegovo belo i sjajno.
30. I gle, dva èoveka govorahu s Njim, koji behu Mojsije i Ilija.
31. Pokazaše se u slavi, i govorahu o izlasku Njegovom koji Mu je trebalo svršiti u Jerusalimu.
32. A Petar i koji behu s njim behu zaspali; ali probudivši se videše slavu Njegovu i dva èoveka koji s Njim stajahu.
33. I kad se odvojiše od Njega reèe Petar Isusu: Uèitelju! Dobro nam je ovde biti; i da naèinimo tri senice: jednu Tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji: ne znajuæi šta govoraše.
34. A dok On to govoraše dodje oblak i zakloni ih; i uplašiše se kad zadjoše u oblak.
35. I èu se glas iz oblaka govoreæi: Ovo je Sin moj ljubazni, Njega poslušajte.
36. I kad se èujaše glas nadje se Isus sam. I oni uæutaše, i nikom ne javiše ništa u one dane od onog šta videše.
37. A dogodi se drugi dan kad sidjoše s gore srete Ga mnoštvo naroda.
38. I gle, èovek iz naroda povika govoreæi: Uèitelju! Molim Ti se, pogledaj na sina mog, jer mi je jedinac:
39. I gle, hvata ga duh, i ujedanput vièe, i lomi ga s penom, i jedva otide od njega kad ga izlomi;
40. I molih uèenike Tvoje da ga isteraju, pa ne mogoše.
41. I odgovarajuæi Isus reèe: O rode neverni i pokvareni! Dokle æu biti s vama i trpeti vas? Dovedi mi sina svog amo:
42. A dok još idjaše k Njemu obori ga djavo, i stade ga lomiti. A Isus zapreti duhu neèistom, i isceli momèe, i dade ga ocu njegovom.
43. I svi se divljahu velièini Božijoj. A kad se svi èudjahu svemu što èinjaše Isus, reèe uèenicima svojim:
44. Metnite vi u uši svoje ove reèi: jer Sin èoveèiji treba da se preda u ruke èoveèije.
45. A oni ne razumeše reè ovu; jer beše sakrivena od njih da je ne mogoše razumeti; i bojahu se da Ga zapitaju za ovu reè.
46. A udje misao u njih ko bi bio najveæi medju njima.
47. A Isus znajuæi pomisli srca njihovih uze dete i metnu ga preda se,
48. I reèe im: Koji primi ovo dete u ime moje, mene prima; i koji mene prima, prima Onog koji me je poslao; jer koji je najmanji medju vama on je veliki.
49. A Jovan odgovarajuæi reèe: Uèitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni djavole, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za Tobom.
50. I reèe mu Isus: Ne branite; jer ko nije protiv vas s vama je.
51. A kad se navršiše dani uzeæa Njegovog, On nameri da ide pravo u Jerusalim.
52. I posla glasnike pred licem svojim; i oni otidoše i dodjoše u selo samarjansko da Mu ugotove gde æe noæiti.
53. I ne primiše Ga; jer videše da ide u Jerusalim.
54. A kad videše uèenici Njegovi, Jakov i Jovan, rekoše: Gospode! Hoæeš li da kažemo da oganj sidje s neba i da ih istrebi kao i Ilija što uèini?
55. A On okrenuvši se zapreti im i reèe: Ne znate kakvog ste vi duha;
56. Jer Sin èoveèiji nije došao da pogubi duše èoveèije nego da saèuva. I otidoše u drugo selo.
57. A kad idjahu putem reèe Mu neko: Gospode! Ja idem za Tobom kud god Ti podješ.
58. I reèe mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda: a Sin èoveèiji nema gde zakloniti glave.
59. A drugom reèe: Hajde za mnom. A on reèe: Gospode! Dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svog.
60. A Isus reèe mu: Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj carstvo Božije.
61. A drugi reèe: Gospode! Ja idem za Tobom; ali dopusti mi najpre da idem da se oprostim s domašnjima svojim.
62. A Isus reèe mu: Nijedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.
←  Luke (9/24)  →