←  Luke (7/24)  →
1. A kad svrši sve reèi svoje pred narodom, dodje u Kapernaum.
2. U kapetana pak jednog beše sluga bolestan na umoru koji mu beše mio.
3. A kad èu za Isusa, posla k Njemu starešine judejske moleæi Ga da bi došao da mu isceli slugu.
4. A oni došavši k Isusu moljahu Ga lepo govoreæi: Dostojan je da mu to uèiniš;
5. Jer ljubi narod naš, i naèini nam zbornicu.
6. A Isus idjaše s njima. I kad veæ behu blizu kuæe, posla kapetan k Njemu prijatelje govoreæi Mu: Gospode! Ne trudi se, jer nisam dostojan da udješ pod moju strehu;
7. Zato i ne držah sebe dostojnog da Ti dodjem, nego samo reci reè, i ozdraviæe sluga moj.
8. Jer i ja sam èovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dodji, i dodje; i sluzi svom: Uèini to, i uèini.
9. A kad to èu Isus, zaèudi mu se, i okrenuvši se narodu koji idjaše za Njim reèe: Kažem vam: ni u Izrailju tolike vere ne nadjoh.
10. I vrativši se poslani nadjoše bolesnog slugu zdravog.
11. I potom idjaše u grad koji se zovi Nain, i s Njim idjahu mnogi uèenici Njegovi i mnoštvo naroda.
12. Kad se približiše k vratima gradskim, i gle, iznošahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona beše udovica i naroda iz grada mnogo idjaše s njom.
13. I videvši je Gospod sažali Mu se za njom, i reèe joj: Ne plaèi.
14. I pristupivši prihvati za sanduk; a nosioci stadoše, i reèe: Momèe! Tebi govorim, ustani.
15. I sede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi njegovoj.
16. A strah obuze sve, i hvaljahu Boga govoreæi: Veliki prorok izidje medju nama, i Bog pohodi narod svoj.
17. I otide glas ovaj o Njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.
18. I javiše Jovanu uèenici njegovi za sve ovo.
19. I dozvavši Jovan dva od uèenika svojih posla ih k Isusu govoreæi: Jesi li ti Onaj što æe doæi, ili drugog da èekamo?
20. Došavši pak ljudi k Njemu rekoše: Jovan krstitelj posla nas k tebi govoreæi: Jesi li ti Onaj što æe doæi, ili drugog da èekamo?
21. A u taj èas isceli mnoge od bolesti i od muka i od zlih duhova, i mnogima slepima darova vid.
22. I odgovarajuæi Isus reèe im: Idite i kažite Jovanu šta videste i èuste: slepi progledaju, hromi hode, gubavi èiste se, gluvi èuju, mrtvi ustaju, siromašnima propoveda se jevandjelje.
23. I blago onome koji se ne sablazni o mene.
24. A kad otidoše uèenici Jovanovi, poèe narodu govoriti za Jovana: Šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?
25. Šta ste, dakle, izašli da vidite? Èoveka u meke haljine obuèena? Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima žive po carskim su dvorovima.
26. Šta ste dakle izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka;
27. Jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto ja šaljem andjela svog pred licem Tvojim koji æe pripraviti put Tvoj pred Tobom.
28. Jer vam kažem: Nijedan izmedju rodjenih od žena nije veæi prorok od Jovana krstitelja; a najmanji u carstvu Božijem veæi je od njega.
29. I svi ljudi koji slušahu i carinici opravdaše Boga, i krstiše se krštenjem Jovanovim;
30. A fariseji i književnici odbaciše savet Božji za njih, I ne hteše da ih on krsti.
31. A Gospod reèe: Kakvi æu kazati da su ljudi ovog roda? I kakvi su?
32. Oni su kao deca koja sede po ulicama i dozivaju jedno drugo i govore: Svirasmo vam, i ne igraste, žalismo vam se, i ne plakaste.
33. Jer dodje Jovan krstitelj koji ni jede hleb ni pije vino, a vi kažete: Djavo je u njemu;
34. Dodje Sin èoveèiji koji i jede i pije, a vi kažete: Gle èoveka izelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima.
35. I opravdaše premudrost sva deca njena.
36. Moljaše Ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i ušavši u kuæu farisejevu sede za trpezu:
37. I gle, žena u gradu koja beše grešnica doznavši da je Isus za trpezom u kuæi farisejevoj, donese sklenicu mira;
38. I stavši sastrag kod nogu Njegovih plakaše, i stade prati noge Njegove suzama, i kosom od svoje glave otiraše, i celivaše noge Njegove, i mazaše mirom.
39. A kad vide farisej koji Ga je dozvao, reèe u sebi govoreæi: Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotièe: jer je grešnica.
40. I odgovarajuæi Isus reèe mu: Simone! Imam ti nešto kazati. A on reèe: Uèitelju! Kaži.
41. A Isus reèe: Dvojica behu dužni jednom dužniku, jedan beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset.
42. A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži koji æe ga od njih dvojice veæma ljubiti.
43. A Simon odgovarajuæi reèe: Mislim onaj kome najviše pokloni. A On mu reèe: Pravo si sudio.
44. I okrenuvši se k ženi reèe Simonu: Vidiš li ovu ženu? Ja udjoh u tvoju kuæu, ni vode mi na noge nisi dao; a ona suzama obli mi noge, i kosom od glave svoje otre.
45. Celiva mi nisi dao; a ona otkako udjoh ne presta celivati mi nogu.
46. Uljem nisi pomazao glave moje; a ona mirom pomaza mi noge.
47. Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.
48. A njoj reèe: Opraštaju ti se gresi.
49. I stadoše u sebi govoriti oni što sedjahu s Njim za trpezom: Ko je Ovaj što i grehe oprašta?
50. A ženi reèe: Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.
←  Luke (7/24)  →