←  Luke (22/24)  →
1. Približavaše se pak praznik prijesnih hlebova koji se zove pasha.
2. I gledahu glavari sveštenièki i književnici kako bi Ga ubili; ali se bojahu naroda.
3. A sotona udje u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji beše jedan od dvanaestorice.
4. I otišavši govori s glavarima sveštenièkim i sa starešinama kako æe im Ga izdati.
5. I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce.
6. I on se obreèe, i tražaše zgodno vreme da im Ga preda tajno od naroda.
7. A dodje dan presnih hlebova u koji trebaše klati pashu;
8. I posla Petra i Jovana rekavši: Idite ugotovite nam pashu da jedemo.
9. A ovi Mu rekoše: Gde hoæeš da ugotovimo?
10. A On im reèe: Eto kad udjete u grad, srešæe vas èovek koji nosi vodu u krèagu; idite za njim u kuæu u koju on udje,
11. I kažite domaæinu: Uèitelj veli: gde je gostionica gde æu jesti pashu s uèenicima svojim?
12. I on æe vam pokazati veliku sobu prostrtu; onde ugotovite.
13. A oni otidoše i nadjoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.
14. I kad dodje èas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s Njim.
15. I reèe im: Vrlo sam želeo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam;
16. Jer vam kažem da je odsele neæu jesti dok se ne svrši u carstvu Božijem.
17. I uzevši èašu dade hvalu, i reèe: Uzmite je i razdelite medju sobom;
18. Jer vam kažem da neæu piti od roda vinogradskog dok ne dodje carstvo Božije.
19. I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreæi: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo èinite za moj spomen.
20. A tako i èašu po veèeri, govoreæi: Ova je èaša novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva.
21. Ali evo ruka izdajnika mog sa mnom je na trpezi.
22. I Sin èoveèiji, dakle, ide kao što je uredjeno; ali teško èoveku onome koji Ga izdaje!
23. I oni staše tražiti medju sobom koji bi, dakle, od njih bio koji æe to uèiniti.
24. A posta i prepiranje medju njima koji bi se držao medju njima da je najveæi.
25. A On im reèe: Carevi narodni vladaju narodom, a koji njime upravljaju, zovu se dobrotvori.
26. Ali vi nemojte tako; nego koji je najveæi medju vama neka bude kao najmanji, i koji je starešina neka bude kao sluga.
27. Jer koji je veæi, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam medju vama kao sluga.
28. A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim napastima.
29. I ja ostavljam vama carstvo kao što je Otac moj meni ostavio:
30. Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest koljena Izrailjevih.
31. Reèe pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ište sotona da bi vas èinio kao pšenicu.
32. A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativši se utvrdi braæu svoju.
33. A on Mu reèe: Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt iæi.
34. A On reèe: Kažem ti, Petre! Danas neæe zapevati petao dok se triput ne odrekneš da me poznaješ.
35. I reèe im: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuæe, eda vam šta nedostade? A oni rekoše: Ništa.
36. A On im reèe: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.
37. Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u pismu: I medju zloèince metnuše Ga. Jer šta je pisano za mene, svršuje se.
38. A oni rekoše: Gospode! Evo ovde dva noža. A On im reèe: Dosta je.
39. I izišavši otide po obièaju na goru maslinsku; a za Njim otidoše uèenici Njegovi.
40. A kad dodje na mesto reèe im: Molite se Bogu da ne padnete u napast.
41. I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu
42. Govoreæi: Oèe! Kad bi hteo da proneseš ovu èašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.
43. A andjeo Mu se javi s neba, i krepi Ga.
44. I buduæi u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.
45. I ustavši od molitve dodje k uèenicima svojim, i nadje ih, a oni spavaju od žalosti,
46. I reèe im: Što spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.
47. Dok On još pak govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, idjaše pred njima, i pristupi k Isusu da Ga celiva. Jer im on beše dao znak: Koga celivam onaj je.
48. A Isus mu reèe: Juda! Zar celivom izdaješ Sina èoveèijeg?
49. A kad oni što behu s Njim videše šta æe biti, rekoše Mu: Gospode, da bijemo nožem?
50. I udari jedan od njih slugu poglavara sveštenièkog, i odseèe mu desno uho.
51. A Isus odgovarajuæi reèe: Ostavite to. I dohvativši se do uha njegovog isceli ga.
52. A glavarima sveštenièkim i vojvodama crkvenim i starešinama koji behu došli na Nj reèe Isus: Zar kao na hajduka izidjoste s noževima i koljem da me uhvatite?
53. Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad vaš èas i oblast tame.
54. A kad Ga uhvatiše, odvedoše Ga i uvedoše u dvor poglavara sveštenièkog. A Petar idjaše za Njim izdaleka.
55. A kad oni naložiše oganj nasred dvora i sedjahu zajedno, i Petar sedjaše medju njima.
56. Videvši ga, pak, jedna sluškinja gde sedi kod ognja, i pogledavši na nj reèe: i ovaj beše s njim.
57. A on Ga se odreèe govoreæi: Ženo! Ne poznajem ga.
58. I malo zatim, vide ga drugi i reèe: i ti si od njih. A Petar reèe: Èoveèe! Nisam.
59. I pošto prodje oko jednog sahata, drugi neko potvrdjivaše govoreæi: Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac.
60. A Petar reèe: Èoveèe! Ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapeva petao.
61. I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu reèi Gospodnje kako mu reèe: Pre nego petao zapeva odreæi æeš me se triput.
62. I izišavši napolje plaka gorko.
63. A ljudi koji držahu Isusa rugahu Mu se, i bijahu Ga.
64. I pokrivši Ga, bijahu Ga po obrazu i pitahu Ga govoreæi: Proreci ko Te udari?
65. I druge mnoge hule govorahu na Nj.
66. I kad svanu, sabraše se starešine narodne i glavari sveštenièki i književnici, i odvedoše Ga u svoj sud
67. Govoreæi: Jesi li ti Hristos? Kaži nam. A On im reèe: Ako vam i kažem, neæete verovati.
68. A ako vas i zapitam, neæete mi odgovoriti, niti æete me pustiti.
69. Odsele æe Sin èoveèiji sediti s desne strane sile Božije.
70. Svi pak rekoše: Ti li si dakle sin Božji? A On im reèe: Vi kažete da sam ja.
71. A oni rekoše: Šta nam trebaju više svedoèanstva? Jer sami èusmo iz usta njegovih.
←  Luke (22/24)  →