←  Luke (21/24)  →
1. Pogledavši pak gore vide bogate gde meæu priloge svoje u haznu Božiju;
2. A vide i jednu siromašnu udovicu koja metaše onde dve lepte;
3. I reèe: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od sviju:
4. Jer svi ovi metnuše u prilog Bogu od suviška svog, a ona od sirotinje svoje metnu svu hranu svoju što imaše.
5. I kad neki govorahu za crkvu da je ukrašena lepim kamenjem i zakladima, reèe:
6. Doæi æe dani u koje od svega što vidite neæe ostati ni kamen na kamenu koji se neæe razmetnuti.
7. Zapitaše Ga pak govoreæi: Uèitelju! A kad æe to biti? I kakav je znak kad æe se to dogoditi?
8. A On reèe: Èuvajte se da vas ne prevare, jer æe mnogi doæi na ime moje govoreæi: Ja sam, i vreme se približi. Ne idite dakle za njima.
9. A kad èujete ratove i bune, ne plašite se; jer to sve treba najpre da bude; ali još nije tada posledak.
10. Tada im reèe: Ustaæe narod na narod i carstvo na carstvo;
11. I zemlja æe se tresti vrlo po svetu, i biæe gladi i pomori i strahote i veliki znaci biæe na nebu.
12. A pre svega ovog metnuæe na vas ruke svoje i goniæe vas i predavati u zbornice i u tamnice; vodiæe vas pred careve i kraljeve imena mog radi.
13. A to æe vam se dogoditi za svedoèanstvo.
14. Metnite dakle u srca svoja, da se pre ne pripravljate kako æete odgovarati:
15. Jer æu vam ja dati usta i premudrost kojoj se neæe moæi protiviti ni odgovoriti svi vaši protivnici.
16. A predavaæe vas i roditelji i braæa i rodjaci i prijatelji; i pobiæe neke od vas.
17. I svi æe omrznuti na vas imena mog radi.
18. I dlaka s glave vaše neæe poginuti.
19. Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.
20. A kad vidite da Jerusalim opkoli vojska onda znajte da se približilo vreme da opusti.
21. Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, i koji budu u gradu neka izlaze napolje; i koji su napolju neka ne ulaze u njega:
22. Jer su ovo dani osvete, da se izvrši sve što je napisano.
23. Ali teško trudnima i dojilicama u te dane! Jer æe biti velika nevolja na zemlji, gnev na ovom narodu.
24. I pašæe od oštrica maèa, i odvešæe se u ropstvo po svim narodima; i Jerusalim æe gaziti neznabošci dok se ne izvrše vremena neznabožaca.
25. I biæe znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i valova.
26. Ljudi æe umirati od straha i od èekanja onog što ide na zemlju; jer æe se i sile nebeske pokrenuti.
27. I tada æe ugledati Sina èoveèijeg gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom.
28. A kad se poène ovo zbivati, gledajte i podignite glave svoje; jer se približuje izbavljenje vaše.
29. I kaza im prièu: Gledajte na smokvu i na sva drveta;
30. Kad vidite da veæ poteraju, sami znate da je blizu leto.
31. Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božije.
32. Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neæe proæi dok se ovo sve ne zbude.
33. Nebo i zemlja proæi æe, a reèi moje neæe proæi.
34. Ali se èuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom i brigama ovog sveta, i da vam ovaj dan ne dodje iznenada.
35. Jer æe doæi kao zamka na sve koji žive po svoj zemlji.
36. Stražite dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili uteæi od svega ovog što æe se zbiti, i stati pred Sinom èoveèijim.
37. I danju uèaše u crkvi, a noæu izlažaše i noæivaše na gori koja se zove maslinska.
38. I sav narod dolažaše izjutra k Njemu u crkvu da Ga slušaju.
←  Luke (21/24)  →