←  Luke (20/24)  →
1. I kad On u jedan od onih dana uèaše narod u crkvi i propovedaše jevandjelje, dodjoše glavari sveštenièki i književnici sa starešinama,
2. I rekoše Mu govoreæi: Kaži nam kakvom vlasti to èiniš? Ili ko ti je dao vlast tu?
3. A On odgovarajuæi reèe im: i ja æu vas upitati jednu reè, i kažite mi:
4. Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi?
5. A oni pomišljahu u sebi govoreæi: Ako kažemo s neba, reæi æe: Zašto mu dakle ne verovaste?
6. Ako li kažemo od ljudi, sav æe nas narod pobiti kamenjem; jer svi verovahu da Jovan beše prorok.
7. I odgovoriše: Ne znamo otkuda.
8. A Isus im reèe: Ni ja vama neæu kazati kakvom vlasti ovo èinim.
9. A narodu poèe kazivati prièu ovu: Jedan èovek posadi vinograd, i dade ga vinogradarima pa otide na podugo vremena.
10. I u vreme posla k vinogradarima slugu da mu dadu od roda vinogradskog; ali vinogradari izbiše ga, i poslaše praznog.
11. I posla opet drugog slugu; a oni i onog izbiše i osramotivši poslaše praznog.
12. I posla opet treæeg; a oni i onog raniše, i isteraše.
13. Onda reèe gospodar od vinograda: Šta æu èiniti? Da pošaljem sina svog ljubaznog: eda se kako zastide kad vide njega.
14. A vinogradari videvši njega mišljahu u sebi govoreæi: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo da naše bude dostojanje.
15. I izvedoše ga napolje iz vinograda i ubiše. Šta æe dakle uèiniti njima gospodar od vinograda?
16. Doæi æe i pogubiæe ove vinogradare, i daæe vinograd drugima. A oni što slušahu rekoše: Ne dao Bog!
17. A On pogledavši na njih reèe: Šta znaèi dakle ono u pismu: Kamen koji odbaciše zidari onaj posta glava od ugla?
18. Svaki koji padne na taj kamen razbiæe se; a na koga on padne satræe ga.
19. I gledahu glavari sveštenièki i književnici u onaj èas da dignu ruke na Nj; ali se pobojaše naroda, jer razumeše da njima ovu prièu kaza.
20. I pažahu na Njega, i poslaše vrebaèe, koji se gradjahu kao da su pobožni: ne bi li Ga uhvatili u reèi da Ga predadu poglavarima i vlasti sudijinoj.
21. I upitaše Ga govoreæi: Uèitelju! Znamo da pravo govoriš i uèiš, i ne gledaš ko je ko, nego zaista uèiš putu Božijem:
22. Treba li nam æesaru davati haraè, ili ne?
23. A On razumevši njihovo lukavstvo reèe im: Šta me kušate?
24. Pokažite mi dinar; èiji je na njemu obraz i natpis? A oni odgovarajuæi rekoše: Æesarev.
25. A On im reèe: Podajte dakle šta je æesarevo æesaru, a šta je Božije Bogu.
26. I ne mogoše reèi Njegove pokuditi pred narodom; i diviše se odgovoru Njegovom, i umukoše.
27. A pristupiše neki od sadukeja koji kažu da nema vaskrsenja, i pitahu Ga
28. Govoreæi: Uèitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome umre brat koji ima ženu, i umre bez dece, da brat njegov uzme ženu, i da podigne seme bratu svom.
29. Beše sedam braæe, i prvi uze ženu, i umre bez dece;
30. I uze drugi ženu, i on umre bez dece;
31. I treæi je uze; a tako i svi sedam; i ne ostaviše dece, i pomreše;
32. A posle svih umre i žena.
33. O vaskrsenju dakle koga æe od njih biti žena? Jer je ona sedmorici bila žena.
34. I odgovarajuæi Isus reèe im: Deca ovog sveta žene se i udaju;
35. A koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti æe se ženiti ni udavati;
36. Jer više ne mogu umreti; jer su kao andjeli; i sinovi su Božiji kad su sinovi vaskrsenja.
37. A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gde naziva Gospoda Boga Avraamovog i Boga Isakovog i Boga Jakovljevog.
38. A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi.
39. A neki od književnika odgovarajuæi rekoše: Uèitelju! Dobro si kazao.
40. I veæ ne smehu ništa da Ga zapitaju. A On im reèe:
41. Kako govore da je Hristos sin Davidov?
42. Kad sam David govori u psaltiru: Reèe Gospod Gospodu mom: sedi meni s desne strane,
43. Dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojim.
44. David dakle Njega naziva Gospodom; pa kako mu je sin?
45. A kad sav narod slušaše, reèe uèenicima svojim:
46. Èuvajte se od književnika, koji hoæe da idu u dugaèkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama, i prvih mesta po zbornicama, i zaèelja na gozbama;
47. Koji jedu kuæe udovièke, i lažno se mole Bogu dugo. Oni æe još veæma biti osudjeni.
←  Luke (20/24)  →