←  Luke (2/24)  →
1. U to vreme pak izidje zapovest od æesara Avgusta da se prepiše sav svet.
2. Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom.
3. I podjoše svi da se prepišu, svaki u svoj grad.
4. Tada podje i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidovog,
5. Da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna.
6. I kad onamo behu, dodje vreme da ona rodi.
7. I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici.
8. I behu pastiri u onom kraju koji èuvahu noænu stažu kod stada svog.
9. I gle, andjeo Gospodnji stade medju njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.
10. I reèe im andjeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja æe biti svemu narodu.
11. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.
12. I eto vam znaka: Naæi æete dete povito gde leži u jaslama.
13. I ujedanput postade s andjelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreæi:
14. Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja.
15. I kad andjeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod.
16. I dodjoše brzo, i nadjoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama.
17. A kad videše, kazaše sve što im je kazano za to dete.
18. I svi koji èuše diviše se tome što im kazaše pastiri.
19. A Marija èuvaše sve reèi ove i slagaše ih u srcu svom.
20. I vratiše se pastiri slaveæi i hvaleæi Boga za sve što èuše i videše, kao što im bi kazano.
21. I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je andjeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.
22. I kad dodje vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda,
23. (Kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: Da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu;)
24. I da prinesu prilog, kao što je reèeno u zakonu Gospodnjem, dve grlice, ili dva golubiæa.
25. I gle, beše u Jerusalimu èovek po imenu Simeun, i taj èovek beše pravedan i pobožan, koji èekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu.
26. I njemu beše Sveti Duh kazao da neæe videti smrt dok ne vidi Hrista Gospodnjeg.
27. I kaza mu Duh te dodje u crkvu; i kad donesoše roditelji dete Isusa da svrše za Njega zakon po obièaju,
28. I on Ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reèe:
29. Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reèi svojoj;
30. Jer videše oèi moje spasenje Tvoje,
31. Koje si ugotovio pred licem svih naroda,
32. Videlo, da obasja neznabošce, i slavu naroda Tvog Izrailja.
33. I Josif i mati Njegova èudjahu se tome što se govoraše za Njega.
34. I blagoslovi ih Simeun, i reèe Mariji, materi Njegovoj: Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga æe se govoriti
35. (A i tebi samoj probošæe nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca.
36. I beše Ana proroèica, kæi Fanuilova, od kolena Asirovog; ona je ostarela, a sedam je godina živela s mužem od devojaštva svog,
37. I udova oko osamdeset i èetiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noæ postom i molitvama.
38. I ona u taj èas dodje, i hvaljaše Gospoda i govoraše za Njega svima koji èekahu spasenja u Jerusalimu.
39. I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret.
40. A dete rastijaše i jaèaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu.
41. I roditelji Njegovi idjahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe.
42. I kad Mu bi dvanaest godina, dodjoše oni u Jerusalim po obièaju praznika;
43. I kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati Njegova;
44. Nego misleæi da je s društvom, otidoše dan hoda, i stadoše Ga tražiti po rodbini i po znancima.
45. I ne našavši Ga vratiše se u Jerusalim da Ga traže.
46. I posle tri dana nadjoše Ga u crkvi gde sedi medju uèiteljima, i sluša ih, i pita ih,
47. I svi koji Ga slušahu divljahu se Njegovom razumu i odgovorima.
48. I videvši Ga zaèudiše se, i mati Njegova reèe Mu: Sine! Šta uèini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te.
49. I reèe im: Zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je Oca mog?
50. I oni ne razumeše reèi što im reèe.
51. I sidje s njima i dodje u Nazaret; i beše im poslušan. I mati Njegova èuvaše sve reèi ove u srcu svom.
52. I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.
←  Luke (2/24)  →