← Luke (19/24) → |
1. | I kad udje u Jerihon i prolažaše kroza nj, |
2. | I gle, èovek po imenu Zakhej, koji beše starešina carinièki, i beše bogat, |
3. | I iskaše da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer beše malog rasta; |
4. | I potrèavši napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je onuda trebalo proæi. |
5. | I kad dodje Isus na ono mesto, pogledavši gore vide ga, i reèe mu: Zakheju! Sidji brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kuæi. |
6. | I sidje brzo; i primi Ga radujuæi se. |
7. | I svi, kad videše, vikahu na Njega govoreæi da grešnom èoveku dodje u kuæu. |
8. | A Zakhej stade i reèe Gospodu: Gospode! Evo pola imanja svog daæu siromasima, i ako sam koga zaneo vratiæu onoliko èetvoro. |
9. | A Isus mu reèe: Danas dodje spasenje kuæi ovoj; jer je i ovo sin Avraamov. |
10. | Jer je Sin èoveèiji došao da nadje i spase šta je izgubljeno. |
11. | A kad oni to slušahu nastavi kazivati prièu; jer beše blizu Jerusalima, i mišljahu da æe se odmah javiti carstvo Božije. |
12. | Reèe dakle: Jedan èovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati. |
13. | Dozvavši pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i reèe im: Trgujte dok se ja vratim. |
14. | I gradjani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreæi: Neæemo da on caruje nad nama. |
15. | I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reèe da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio. |
16. | Tada dodje prvi govoreæi: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa. |
17. | I reèe mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova. |
18. | I dodje drugi govoreæi: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa. |
19. | A on reèe i onome: i ti budi nad pet gradova. |
20. | I treæi dodje govoreæi: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i èuvao. |
21. | Jer sam se bojao tebe: jer si èovek tvrd: uzimaš šta nisi ostavio, i žnješ šta nisi sejao. |
22. | A gospodar mu reèe: Po tvojim æu ti reèima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd èovek, uzimam šta nisam sejao: |
23. | Pa zašto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom? |
24. | I reèe onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa. |
25. | I rekoše mu: Gospodaru! On ima deset kesa. |
26. | A on im odgovori: Jer vam kažem da æe se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzeæe se od njega i ono što ima. |
27. | A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom. |
28. | I kazavši ovo podje napred, i idjaše gore u Jerusalim. |
29. | I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od uèenika svojih |
30. | Govoreæi: Idite u to selo prema vama, i kad udjete u njega naæi æete magare privezano na koje nikakav èovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite. |
31. | I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba. |
32. | A kad otidoše poslani, nadjoše kao što im kaza. |
33. | A kad oni drešahu magare rekoše im gospodari od njega: Zašto drešite magare? |
34. | A oni rekoše: Ono Gospodu treba. |
35. | I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa. |
36. | A kad idjaše, prostirahu haljine svoje po putu. |
37. | A kad se približi veæ da sidje s gore maslinske, poèe sve mnoštvo uèenika u radosti hvaliti Boga glasno za sva èudesa što su videli, |
38. | Govoreæi: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini! |
39. | I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Uèitelju! Zapreti uèenicima svojim. |
40. | I odgovarajuæi reèe im: Kažem vam: ako oni uæute, kamenje æe povikati. |
41. | I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim |
42. | Govoreæi: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od oèiju tvojih. |
43. | Jer æe doæi dani na tebe, i okružiæe te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliæe te, i obuzeæe te sa sviju strana; |
44. | I razbiæe tebe i decu tvoju u tebi, i neæe ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohodjen. |
45. | I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu, |
46. | Govoreæi im: U pismu stoji: Dom moj dom je molitve, a vi naèiniste od njega peæinu hajduèku. |
47. | I uèaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenièki i književnici i starešine narodne gledahu da Ga pogube. |
48. | I ne nalažahu šta bi Mu uèinili; jer sav narod idjaše za Njim, i slušahu Ga. |
← Luke (19/24) → |