←  Luke (18/24)  →
1. Kaza im pak i prièu kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži,
2. Govoreæi: U jednom gradu beše jedan sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stidjaše.
3. A u onom gradu beše jedna udovica i dolažaše k njemu govoreæi: Ne daj me mom suparniku.
4. I ne htede zadugo. A najposle reèe u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim,
5. No buduæi da mi dosadjuje ova udovica, odbraniæu je, da mi jednako ne dolazi i ne dosadjuje.
6. Tada reèe Gospod: Èujte šta govori nepravedni sudija.
7. A kamoli Bog neæe odbraniti izbranih svojih koji Ga mole dan i noæ?
8. Kažem vam da æe ih odbraniti brzo. Ali Sin èoveèiji kad dodje hoæe li naæi veru na zemlji?
9. A i drugima koji mišljahu za sebe da su pravednici i druge uništavahu kaza prièu ovu:
10. Dva èoveka udjoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi carinik.
11. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim te što ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljuboèinci ili kao ovaj carinik.
12. Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam.
13. A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni oèiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreæi: Bože! Milostiv budi meni grešnome.
14. Kažem vam da ovaj otide opravdan kuæi svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže poniziæe se; a koji se sam ponižuje podignuæe se.
15. Donošahu k Njemu i decu da ih se dotakne; a kad videše uèenici, zapretiše im.
16. A Isus dozvavši ih reèe: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božije.
17. I kažem vam zaista: koji ne primi carstvo Božije kao dete, neæe uæi u njega.
18. I zapita Ga jedan knez govoreæi: Uèitelju blagi! Šta da uèinim da nasledim život veèni?
19. A Isus reèe mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
20. Zapovesti znaš: ne èini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoèi lažno; poštuj oca i mater svoju.
21. A on reèe: Sve sam ovo saèuvao od mladosti svoje.
22. A kad to èu Isus reèe mu: Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaæeš blago na nebu; i hajde za mnom.
23. A kad on èu to postade žalostan, jer beše vrlo bogat.
24. A kad ga vide Isus gde postade žalostan, reèe: Kako je teško uæi u carstvo Božije onima koji imaju bogatstvo!
25. Lakše je kamili proæi kroz iglene uši negoli bogatom uæi u carstvo Božije.
26. A oni koji slušahu rekoše: Ko se dakle može spasti?
27. A On reèe: Šta je u ljudi nemoguæe u Boga je moguæe.
28. A Petar reèe: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo.
29. A On im reèe: Zaista vam kažem: nema nijednoga koji bi ostavio kuæu, ili roditelje, ili braæu, ili sestre, ili ženu, ili decu carstva radi Božijeg,
30. Koji neæe primiti više u ovo vreme, i na onom svetu život veèni.
31. Uze pak dvanaestoricu i reèe im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve æe se svršiti što su proroci pisali za Sina èoveèijeg.
32. Jer æe Ga predati neznabošcima, i narugaæe Mu se, i ružiæe Ga, i popljuvaæe Ga,
33. I biæe Ga, i ubiæe Ga; i treæi dan ustaæe.
34. I oni ništa od toga ne razumeše, i beseda ova beše od njih sakrivena, i ne razumeše šta im se kaza.
35. A kad se približi k Jerihonu, jedan slepac sedjaše kraj puta proseæi.
36. A kad èu narod gde prolazi zapita: Šta je to?
37. I kazaše mu da Isus Nazareæanin prolazi.
38. I povika govoreæi: Isuse, sine Davidov! Pomiluj me.
39. I preæahu mu oni što idjahu napred da uæuti; a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me.
40. I Isus stade i zapovedi da Mu ga dovedu; a kad Mu se približi, zapita ga
41. Govoreæi: Šta hoæeš da ti uèinim? A on reèe: Gospode! Da progledam.
42. A Isus reèe: Progledaj; vera tvoja pomože ti.
43. I odmah progleda, i podje za Njim hvaleæi Boga. I svi ljudi koji videše hvaljahu Boga.
←  Luke (18/24)  →