←  Luke (17/24)  →
1. A uèenicima reèe: Nije moguæe da ne dodju sablazni; ali teško onome s koga dolaze;
2. Bolje bi mu bilo da mu se vodenièni kamen obesi o vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih.
3. Èuvajte se. Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu.
4. I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dodje k tebi i reèe: Kajem se, oprosti mu.
5. I rekoše apostoli Gospodu: Dometni nam vere.
6. A Gospod reèe: Kad biste imali vere koliko zrno gorušièino, i rekli biste ovom dubu: Išèupaj se i usadi se u more, i poslušao bi vas.
7. Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili èuva stoku pa kad dodje iz polja, kaže mu: Hodi brzo i sedi za trpezu?
8. Nego ne kaže li mu: Ugotovi mi da veèeram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij?
9. Eda li æe on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne verujem.
10. Tako i vi kad svršite sve što vam je zapovedjeno, govorite: Mi smo zaludne sluge, jer uèinismo šta smo bili dužni èiniti.
11. I kad idjaše u Jerusalim, On prolažaše izmedju Samarije i Galileje.
12. I kad ulažaše u jedno selo sretoše Ga deset gubavih ljudi, koji staše izdaleka,
13. I podigoše glas govoreæi: Isuse uèitelju! Pomiluj nas.
14. I videvši ih reèe im: Idite i pokažite se sveštenicima. I oni iduæi oèistiše se.
15. A jedan od njih videvši da se isceli povrati se hvaleæi Boga glasno,
16. I pade nièice pred noge Njegove, i zahvali Mu. I to beše Samarjanin.
17. A Isus odgovarajuæi reèe: Ne isceliše li se desetorica? Gde su dakle devetorica?
18. Kako se medju njima koji ne nadje da se vrati da zahvali Bogu, nego sam ovaj tudjin?
19. I reèe mu: Ustani, idi; vera tvoja pomože ti.
20. A kad Ga upitaše fariseji: Kad æe doæi carstvo Božije? Odgovarajuæi reèe im: Carstvo Božije neæe doæi da se vidi;
21. Niti æe se kazati: Evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Božije unutra u vama.
22. A uèenicima reèe: Doæi æe vreme kad æete zaželeti da vidite jedan dan Sina èoveèijeg, i neæete videti.
23. I reæi æe vam: Evo ovde je, ili: Eno onde; ali ne izlazite, niti tražite.
24. Jer kao što munja sine s neba, i zasvetli se preko svega što je pod nebom, tako æe biti i Sin èoveèiji u svoj dan.
25. Ali Mu najpre treba mnogo postradati, i okrivljenom biti od roda ovog.
26. I kako je bilo u vreme Nojevo onako æe biti u dane Sina èoveèijeg:
27. Jedjahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se do onog dana kad Noje udje u kovèeg, i dodje potop i pogubi sve.
28. Tako kao što bi u dane Lotove: jedjahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, sadjahu, zidahu;
29. A u dan kad izidje Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve.
30. Tako æe biti i u onaj dan kad æe se javiti Sin èoveèiji.
31. U onaj dan koji se desi na krovu, a pokuæstvo njegovo u kuæi, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, tako neka se ne vraæa natrag.
32. Opominjite se žene Lotove.
33. Koji podje da saèuva dušu svoju, izgubiæe je; a koji je izgubi, oživeæe je.
34. Kažem vam: u onu noæ biæe dva na jednom odru, jedan æe se uzeti a drugi æe se ostaviti;
35. Dve æe mleti zajedno, jedna æe se uzeti a druga æe se ostaviti;
36. Dva æe biti na njivi, jedan æe se uzeti a drugi æe se ostaviti.
37. I odgovarajuæi rekoše Mu: Gde, Gospode? A On im reèe: Gde je strvina onamo æe se i orlovi skupiti.
←  Luke (17/24)  →