←  Luke (16/24)  →
1. A uèenicima svojim govoraše: Beše jedan èovek bogat koji imaše pristava, i toga oblagaše kod njega da mu prosipa imanje,
2. I dozvavši ga reèe mu: Šta ovo ja èujem za tebe? Daj raèun kako si kuæio kuæu: jer više ne možeš kuæom upravljati.
3. A pristav od kuæe reèe u sebi: Šta æu èiniti? Gospodar moj uzima od mene upravljanje kuæe: kopati ne mogu, prositi stidim se.
4. Znam šta æu èiniti da bi me primili u kuæe svoje kad mi se oduzme upravljanje kuæe.
5. I dozvavši redom dužnike gospodara svog reèe prvom: Koliko si dužan gospodaru mom?
6. A on reèe: Sto oka ulja. I reèe mu: Uzmi pismo svoje i sedi brzo te napiši pedeset.
7. A potom reèe drugom: A ti koliko si dužan? A on reèe: Sto oka pšenice. I reèe mu: Uzmi pismo svoje i napiši osamdeset.
8. I pohvali gospodar nevernog pristava što mudro uèini; jer su sinovi ovog veka mudriji od sinova videla u svom naraštaju.
9. I ja vama kažem: naèinite sebi prijatelje nepravednim bogatstvom, da bi vas kad osiromašite primili u veène kuæe.
10. Koji je veran u malom i u mnogom je veran; a ko je neveran u malom i u mnogom je neveran.
11. Ako dakle u nepravednom bogatstvu verni ne biste, ko æe vam u istinom verovati?
12. I ako u tudjem ne biste verni, ko æe vam dati vaše?
13. Nikakav pak sluga ne može dva gospodara služiti; jer ili æe na jednog mrzeti, a drugog ljubiti, ili æe jednog voleti a za drugog ne mariti. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.
14. A ovo sve slušahu i fariseji, koji behu srebroljupci, i rugahu Mu se.
15. I reèe im: Vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima; ali Bog zna srca vaša; jer šta je u ljudi visoko ono je mrzost pred Bogom.
16. Zakon i proroci su do Jovana; odsele se carstvo Božije propoveda jevandjeljem, i svaki navaljuje da udje u njega.
17. Lakše je, pak, nebu i zemlji proæi negoli jednoj titli iz zakona propasti.
18. Svaki koji pušta ženu svoju i uzima drugu, preljubu èini; i koji se ženi puštenicom, preljubu èini.
19. Èovek neki, pak, beše bogat, koji se oblaèaše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se.
20. A beše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima gnojav,
21. I željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatog; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov.
22. A kad umre siromah, odnesoše ga andjeli u naruèje Avraamovo; a umre i bogati, i zakopaše ga.
23. I u paklu kad beše u mukama, podiže oèi svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naruèju njegovom,
24. I povikavši reèe: Oèe Avraame! Smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoèi u vodu vrh od prsta svog, i da mi rashladi jezik; jer se muèim u ovom plamenu.
25. A Avraam reèe: Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svom, i Lazar opet zla; a sad se on teši, a ti se muèiš.
26. I preko svega toga postavljena je medju nama i vama velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama preæi, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze.
27. Tada reèe: Molim te dakle, oèe, da ga pošalješ kuæi oca mog,
28. Jer imam pet braæe: neka im posvedoèi da ne bi i oni došli na ovo mesto muèenja.
29. Reèe mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju.
30. A on reèe: Ne, oèe Avraame! Nego ako im dodje ko iz mrtvih pokajaæe se.
31. A Avraam reèe mu: Ako ne slušaju Mojsija i proroke, da ko i iz mrtvih ustane neæe verovati.
←  Luke (16/24)  →