←  Luke (15/24)  →
1. I približavahu se k Njemu svi carinici i grešnici da Ga èuju.
2. I vikahu na Njega fariseji i književnici govoreæi: Ovaj prima grešnike i jede s njima.
3. A On im kaza prièu ovu govoreæi:
4. Koji èovek od vas imajuæi sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nadje?
5. I našavši digne je na rame svoje radujuæi se,
6. I došavši kuæi sazove prijatelje i susede govoreæi im: Radujte se sa mnom: ja nadjoh svoju ovcu izgubljenu.
7. Kažem vam da æe tako biti veæa radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.
8. Ili koja žena imajuæi deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali sveæe, i ne pomete kuæe, i ne traži dobro dok ne nadje?
9. I našavši sazove drugarice i susede govoreæi: Radujte se sa mnom: ja nadjoh dinar izgubljeni.
10. Tako, kažem vam, biva radost pred andjelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.
11. I reèe: Jedan èovek imaše dva sina,
12. I reèe mladji od njih ocu: Oèe! Daj mi deo imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje.
13. I potom do nekoliko dana pokupi mladji sin sve svoje, i otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeæi besputno.
14. A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nadje u nevolji.
15. I otišavši pribi se kod jednog èoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da èuva svinje.
16. I željaše napuniti trbuh svoj rošèiæima koje svinje jedjahu, i niko mu ih ne davaše.
17. A kad dodje k sebi, reèe: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi!
18. Ustaæu i idem ocu svom, pa æu mu reæi: Oèe! Sagreših Nebu i tebi,
19. I veæ nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika.
20. I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrèavši zagrli ga i celiva ga.
21. A sin mu reèe: Oèe, sagreših Nebu i tebi, i veæ nisam dostojan nazvati se sin tvoj.
22. A otac reèe slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuæu na noge.
23. I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.
24. Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nadje se. I stadoše se veseliti.
25. A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeæi kad se približi kuæi èu pevanje i podvikivanje.
26. I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to?
27. A on mu reèe: Brat tvoj dodje; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdravog video.
28. A on se rasrdi i ne htede da udje. Tada izidje otac njegov i moljaše ga.
29. A on odgovarajuæi reèe ocu: Eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom;
30. A kad dodje taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.
31. A on mu reèe: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.
32. Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nadje se.
←  Luke (15/24)  →