←  Luke (11/24)  →
1. I kad se moljaše Bogu na jednom mestu pa presta, reèe Mu neki od uèenika Njegovih: Gospode! Nauèi nas moliti se Bogu, kao što i Jovan nauèi svoje uèenike.
2. A On im reèe: Kad se molite Bogu govorite: Oèe naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; da dodje carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;
3. Hleb naš potrebni daj nam svaki dan;
4. I oprosti nam grehe naše, jer i mi opraštamo svakom dužniku svom; i ne navedi nas u napast; nego nas izbavi oda zla.
5. I reèe im: Koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoæi i reèe mu: Prijatelju! Daj mi tri hleba u zajam;
6. Jer mi dodje prijatelj s puta, i nemam mu šta postaviti;
7. A on iznutra odgovarajuæi da reèe: Ne uznemiravaj me; veæ su vrata zatvorena i deca su moja sa mnom u postelji, i ne mogu ustati da ti dam.
8. I kažem vam: ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ali za njegovo bezobrazno iskanje ustaæe i daæe mu koliko treba.
9. I ja vama kažem: ištite i daæe vam se: tražite i naæi æete; kucajte i otvoriæe vam se.
10. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvara mu se.
11. Koji je medju vama otac u koga ako sin zaište hleba da mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu da mesto ribe zmiju?
12. Ili ako zaište jaje da mu da skorpiju?
13. Kad dakle vi, zli buduæi, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko æe više Otac nebeski dati Duha Svetog onima koji ištu u Njega?
14. I jednom izgna djavola koji beše nem; kad djavo izidje progovori nemi; i diviše se ljudi.
15. A neki od njih rekoše: Pomoæu Veelzevula kneza djavolskog izgoni djavole.
16. A drugi kušajuæi Ga iskahu od Njega znak s neba.
17. A On znajuæi pomisli njihove reèe im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteæe, i dom koji se razdeli sam po sebi, propašæe.
18. Tako i sotona ako se razdeli sam po sebi, kako æe ostati njegovo carstvo? Kao što kažete da pomoæu Veelzevula izgonim djavole.
19. Ako li ja pomoæu Veelzevula izgonim djavole, sinovi vaši èijom pomoæu izgone? Zato æe vam oni biti sudije.
20. A ako li ja prstom Božijim izgonim djavole, dakle je došlo k vama carstvo Božije.
21. Kad se jaki naoruža i èuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru;
22. A kad dodje jaèi od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdeli šta otme od njega.
23. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira, prosipa.
24. Kad neèisti duh izidje iz èoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeæi pokoja, i ne našavši reèe: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao;
25. I došavši nadje pometen i ukrašen.
26. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje èoveku onom gore od prvog.
27. A kad to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reèe Mu: Blago utrobi koja te je nosila, i sisama koje si sao!
28. A On reèe: Blago i onima koji slušaju reè Božiju, i drže je.
29. A narodu koji se skupljaše stade govoriti: Rod je ovaj zao; ište znak, i neæe mu se dati znak osim znaka Jone proroka;
30. Jer kao što Jona bi znak Ninevljanima, tako æe i Sin èoveèiji biti rodu ovom.
31. Carica južna iziæi æe na sud s ljudima roda ovog, i osudiæe ih; jer ona dodje s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovde je veæi od Solomuna.
32. Ninevljani iziæi æe na sud s rodom ovim, i osudiæe ga; jer se pokajaše pouèenjem Joninim: a gle, ovde je veæi od Jone.
33. Niko ne meæe zapaljenu sveæu na sakriveno mesto, niti pod sud, nego na sveænjak, da vide svetlost koji ulaze.
34. Sveæa je telu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve æe telo tvoje biti svetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i telo je tvoje tamno.
35. Gledaj dakle da videlo koje je u tebi ne bude tama.
36. Jer, ako je sve telo tvoje svetlo da nema nikakvog uda tamnog, biæe svetlo kao kad te sveæa obasjava svetlošæu.
37. A kad govoraše, moljaše Ga nekakav farisej da obeduje u njega. A On ušavši sede za trpezu.
38. A farisej se zaèudi kad vide da se najpre ne umi pre obeda.
39. A Gospod reèe mu: Sad vi fariseji spolja èistite èašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe.
40. Bezumni! Nije li onaj naèinio i iznutra koji je spolja naèinio?
41. Ali dajte milostinju od onog što je unutra; i gle, sve æe vam biti èisto.
42. Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakog povræa, a prolazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo èiniti, i ono ne ostavljati.
43. Teško vama farisejima što tražite zaèelja po zbornicama i da vam se klanja po ulicama.
44. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih.
45. A neki od zakonika odgovarajuæi reèe: Uèitelju! Govoreæi to i nas sramotiš.
46. A On reèe: Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena preteška za nošenje, a vi jednim prstom svojim neæete da ih prihvatite.
47. Teško vama što zidate grobove prorocima, a vaši su ih oèevi pobili.
48. Vi dakle svedoèite i odobravate dela otaca svojih; jer ih oni pobiše, a vi im grobove zidate.
49. Zato i premudrost Božija reèe: Poslaæu im proroke i apostole, i od njih æe jedne pobiti, a druge proterati;
50. Da se ište od roda ovog krv svih proroka koja je prolivena od postanja sveta,
51. Od krvi Aveljeve sve do krvi Zarijine, koji pogibe medju oltarom i crkvom. Da, kažem vam, iskaæe se od roda ovog.
52. Teško vama zakonici što uzeste kljuè od znanja: sami ne udjoste, a koji hteše da udju, zabraniste im.
53. A kad im On ovo govoraše, poèeše književnici i fariseji vrlo navaljivati k Njemu i mnogim pitanjem zbunjivati Ga,
54. Vrebajuæi i pazeæi na Njega ne bi li šta ulovili iz usta Njegovih da Ga okrive.
←  Luke (11/24)  →