←  Luke (10/24)  →
1. A potom izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i u mesto kuda htede sam doæi.
2. A reèe im: Žetva je dakle velika, a poslenika malo; nego se molite Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.
3. Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce medju vukove.
4. Ne nosite kese ni torbe ni obuæe, i nikoga ne pozdravljajte na putu.
5. U koju god kuæu udjete najpre govorite: Mir kuæi ovoj.
6. I ako dakle bude onde sin mira, ostaæe na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiæe se k vama.
7. A u onoj kuæi budite, i jedite i pijte šta u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuæe u kuæu.
8. I u koji god grad dodjete i prime vas, jedite šta se donese pred vas.
9. I isceljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: Približi se k vama carstvo Božije.
10. I u koji god grad dodjete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite:
11. I prah od grada vašeg koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se približi k vama carstvo Božije.
12. Kažem vam da æe Sodomu biti lakše u onaj dan negoli gradu onom.
13. Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila èudesa što su bila u vama, davno bi se u vreæi i u pepelu sedeæi pokajali.
14. Ali Tiru i Sidonu biæe lakše na sudu nego vama.
15. I ti, Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla æeš propasti.
16. Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odrièe mene se odrièe; a ko se mene odrièe, odrièe se Onog koji je mene poslao.
17. Vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreæi: Gospode! I djavoli nam se pokoravaju u ime Tvoje.
18. A On im reèe: Ja videh sotonu gde spade s neba kao munja.
19. Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neæe nauditi.
20. Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima.
21. U taj èas obradova se Isus u duhu i reèe: Hvalim Te, Oèe, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih, a kazao si prostima. Da, Oèe, jer je tako bila volja Tvoja.
22. I okrenuvši se k uèenicima reèe: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin osim Oca, ni ko je Otac osim Sina, i ako Sin hoæe kome kazati.
23. I okrenuvši se k uèenicima nasamo reèe: Blago oèima koje vide šta vi vidite.
24. Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i èuti šta vi èujete, i ne èuše.
25. I gle, ustade jedan zakonik i kušajuæi Ga reèe: Uèitelju! Šta æu èiniti da dobijem život veèni?
26. A On mu reèe: Šta je napisano u zakonu? Kako èitaš?
27. A on odgovarajuæi reèe: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjeg svog kao samog sebe.
28. Reèe mu pak: Pravo si odgovorio; to èini i biæeš živ.
29. A on htede da se opravda, pa reèe Isusu: A ko je bližnji moj?
30. A Isus odgovarajuæi reèe: Jedan èovek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.
31. A iznenada silažaše onim putem nekakav sveštenik, i videvši ga prodje.
32. A tako i Levit kad je bio na onome mestu, pristupi, i videvši ga prodje.
33. A Samarjanin nekakav prolazeæi dodje nad njega, i videvši ga sažali mu se;
34. I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega.
35. I sutradan polazeæi izvadi dva groša te dade krèmaru, i reèe mu: Gledaj ga, i šta više potrošiš ja æu ti platiti kad se vratim.
36. Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci?
37. A on reèe: Onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reèe: Idi, i ti èini tako.
38. A kad idjahu putem i On udje u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi Ga u svoju kuæu.
39. I u nje beše sestra, po imenu Marija, koja i sede kod nogu Isusovih i slušaše besedu Njegovu.
40. A Marta se beše zabunila kako æe Ga doèekati, i prikuèivši se reèe: Gospode! Zar Ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.
41. A Isus odgovarajuæi reèe joj: Marta! Marta! Brineš se i trudiš za mnogo,
42. A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala, koji se neæe uzeti od nje.
←  Luke (10/24)  →