Luke (1/24)

Luke (1/24) →

Buduæi da mnogi poèeše opisivati dogadjaje koji se ispuniše medju nama,

Kao što nam predaše koji isprva sami videše i sluge reèi biše:

Namislih i ja, ispitavši sve od poèetka, po redu pisati tebi, èestiti Teofile,

Da poznaš temelj onih reèi kojima si se nauèio.

U vreme Iroda cara judejskog beše neki sveštenik od reda Avijinog, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronovog, po imenu Jelisaveta.

A behu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovestima i uredbama Gospodnjim bez mane.

I ne imahu dece; jer Jelisaveta beše nerotkinja, i behu oboje veæ stari.

I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom,

Da po obièaju sveštenstva dodje na njega da izidje u crkvu Gospodnju da kadi.

10.

I sve mnoštvo naroda beše napolju i moljaše se Bogu u vreme kadjenja.

11.

A njemu se pokaza andjeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionog.

12.

I kad ga vide Zarija uplaši se i strah napade na nj.

13.

A andjeo reèe mu: Ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiæe ti sina, i nadeni mu ime Jovan.

14.

I biæe tebi radost i veselje, i mnogi æe se obradovati njegovom rodjenju.

15.

Jer æe biti veliki pred Bogom, i neæe piti vino ni siker; i napuniæe se Duha Svetog još u utrobi matere svoje;

16.

I mnoge æe sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovom;

17.

I on æe napred doæi pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.

18.

I reèe Zarija andjelu: Po èemu æu ja to poznati? Jer sam star i žena je moja vremenita.

19.

I odgovarajuæi andjeo reèe mu: Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost.

20.

I evo, onemeæeš i neæeš moæi govoriti do onog dana dok se to ne zbude; jer nisi verovao mojim reèima koje æe se zbiti u svoje vreme.

21.

I narod èekaše Zariju, i èudjahu se što se zabavi u crkvi.

22.

A izišavši ne mogaše da im govori; i razumeše da mu se nešto utvorilo u crkvi; i on namigivaše im; i osta nem.

23.

I kad se navršiše dani njegove službe otide kuæi svojoj.

24.

A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreæi:

25.

Tako mi uèini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora medju ljudima.

26.

A u šesti mesec posla Bog andjela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret

27.

K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.

28.

I ušavši k njoj andjeo reèe: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti medju ženama.

29.

A ona, videvši ga, poplaši se od reèi njegove i pomisli: Kakav bi ovo bio pozdrav?

30.

I reèe joj andjeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga.

31.

I evo zatrudneæeš, i rodiæeš Sina, i nadeni Mu ime Isus.

32.

On æe biti veliki, i nazvaæe se Sin Najvišega, i daæe Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog;

33.

I carovaæe u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neæe biti kraja.

34.

A Marija reèe andjelu: Kako æe to biti kad ja ne znam za muža?

35.

I odgovarajuæi andjeo reèe joj: Duh Sveti doæi æe na tebe, i sila Najvišeg oseniæe te; zato i ono što æe se roditi biæe sveto, i nazvaæe se Sin Božji.

36.

I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.

37.

Jer u Boga sve je moguæe što kaže.

38.

A Marija reèe: Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reèi tvojoj. I andjeo otide od nje.

39.

A Marija ustavši onih dana, otide brzo u gornju zemlju, u grad Judin.

40.

I udje u kuæu Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom.

41.

I kad Jelisaveta èu èestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog,

42.

I povika zdravo i reèe: Blagoslovena si ti medju ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje.

43.

I otkud meni ovo da dodje mati Gospoda mog k meni?

44.

Jer gle, kad dodje glas èestitanja tvog u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj.

45.

I blago onoj koja verova, jer æe se izvršiti šta joj kaza Gospod.

46.

I reèe Marija: Velièa duša moja Gospoda;

47.

I obradova se duh moj Bogu Spasu mom,

48.

Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, odsad æe me zvati blaženom svi naraštaji;

49.

Što mi uèini velièinu silni, i sveto ime Njegovo;

50.

I milost je Njegova od koljena na koljeno onima koji Ga se boje.

51.

Pokaza silu rukom svojom; razasu ponosite u mislima srca njihovih.

52.

Zbaci silne s prestola, i podiže ponižene.

53.

Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne.

54.

Primi Izrailja, slugu svog, da se opomene milosti.

55.

Kao što govori ocima našim, Avraamu i semenu njegovom doveka.

56.

Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kuæi svojoj.

57.

A Jelisaveti dodje vreme da rodi, i rodi sina.

58.

I èuše njeni susedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovahu se s njom.

59.

I u osmi dan dodjoše da obrežu dete, i hteše da mu nadenu ime oca njegovog, Zarija.

60.

I odgovarajuæi mati njegova reèe: Ne, nego da bude Jovan.

61.

I rekoše joj: Nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je takvo ime.

62.

I namigivahu ocu njegovom kako bi on hteo da mu nadenu ime.

63.

I zaiskavši dašèicu, napisa govoreæi: Jovan mu je ime. I zaèudiše se svi.

64.

I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov i govoraše hvaleæi Boga.

65.

I udje strah u sve susede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se sav ovaj dogadjaj.

66.

I svi koji èuše metnuše u srce svoje govoreæi: Šta æe biti iz ovog deteta? I ruka Gospodnja beše sa njim.

67.

I Zarija otac njegov napuni se Duha Svetog, i prorokova govoreæi:

68.

Blagosloven Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi narod svoj,

69.

I podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svog,

70.

Kao što govori ustima svetih proroka svojih od veka

71.

Da æe nas izbaviti od naših neprijatelja i iz ruku svih koji mrze na nas;

72.

Uèiniti milost ocima našim, i opomenuti se svetog zaveta svog,

73.

Kletve kojom se kleo Avraamu ocu našem da æe nam dati

74.

Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojih, i da mu služimo bez straha,

75.

I u svetosti i u pravdi pred Njim dok smo god živi.

76.

I ti, dete, nazvaæeš se prorok Najvišega; jer æeš iæi napred pred licem Gospodnjim da Mu pripraviš put;

77.

Da daš razum spasenja narodu njegovom za oproštenje greha njihovih,

78.

Po dubokoj milosti Boga našeg, po kojoj nas je pohodio istok s visine;

79.

Da obasjaš one koji sede u tami i u senu smrtnom; da uputiš noge naše na put mira.

80.

A dete rastijaše i jaèaše duhom, i beše u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju.

Luke (1/24) →