←  Leviticus (7/27)  →
1. A ovo je zakon za žrtvu radi prestupa; svetinja je nad svetinjama.
2. Na kome se mestu kolje žrtva paljenica, na onom neka se kolje i žrtva za prestup; i krvlju njenom neka se pokropi oltar odozgo unaokolo.
3. A sve salo njeno neka se prinese, i rep i salo što pokriva creva,
4. I oba bubrega, i salo što je na njima i na slabinama, i mrežicu na jetri neka izvadi s bubrezima,
5. I neka zapali to sveštenik na oltaru na žrtvu ognjenu Gospodu; to je žrtva za prestup.
6. Svako muško izmedju sveštenika neka je jede; na svetom mestu neka se jede; svetinja je nad svetinjama.
7. Žrtva je za prestup kao žrtva za greh, jedan je zakon za obe; koji sveštenik uèini njom oèišæenje, njegova je.
8. A kad sveštenik prinese èiju žrtvu paljenicu, koža od žrtve koju prinese njegova je.
9. I svaki dar peèen u peæi ili zgotovljen u kotliæu ili u tavi, onog je sveštenika koji ga prinese.
10. I svaki dar zamešen s uljem ili suv, svih je sinova Aronovih, kako jednog tako drugog.
11. A ovo je zakon za žrtvu zahvalnu, koja se prinese Gospodu:
12. Ako bi je ko prinosio da zahvali, neka prinese na žrtvu zahvalnu kolaèe bez kvasca zamešene s uljem i pogaèe bez kvasca namazane uljem, i belog brašna poprženog s tim kolaèima zamešenim s uljem.
13. Osim kolaèa hleb kiseli neka prinese za prinos svoj sa žrtvom zahvalnom, kojom zahvaljuje.
14. I od svega što prinosi neka prinese po jedno za žrtvu podignutu Gospodu; i to æe biti onog sveštenika koji pokropi krvlju od žrtve zahvalne.
15. A meso od žrtve zahvalne, kojom se zahvaljuje, neka se pojede onaj dan kad se prinese; i neka ne ostaje ništa do jutra.
16. Ako li prinese žrtvu radi zaveta ili od volje, neka se jede onaj dan kad se prinese; ako šta ostane, neka se pojede sutradan.
17. Ako li šta mesa od te žrtve ostane do treæeg dana, neka se sažeže ognjem.
18. Ako li bi ko treæi dan jeo mesa od žrtve zahvalne, neæe biti ugodan onaj koji je prineo, niti æe mu se ona primiti, nego æe biti mrska, i ko bi je god jeo, nosiæe greh svoj.
19. I meso koje bi se dotaklo èega neèistog, da se ne jede, nego neka se sažeže ognjem; a drugo meso može jesti ko je god èist.
20. A ko bi jeo mesa od žrtve zahvalne prinesene Gospodu, a ne bi bio èist, taj da se istrebi iz naroda svog.
21. I ko se dotakne èega neèistog, ili neèistog èoveka ili neèistog živinèeta, ili kog mu drago gada neèistog, pa jede mesa od žrtve zahvalne prinesene Gospodu, taj da se istrebi iz naroda svog.
22. I reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
23. Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: Ne jedite salo od vola ni od ovce ni od koze.
24. Može se uzeti za svaku potrebu salo od živinèeta koje crkne ili ga zverka razdre; ali ga ne jedite;
25. Ko li bi jeo salo od stoke koju prinosi èovek na žrtvu ognjenu Gospodu, neka se istrebi iz naroda svog onaj koji jede.
26. Ni krv ne jedite u stanovima svojim ni od ptice niti od kog živinèeta.
27. Svaki koji bi jeo kakvu krv, neka se istrebi iz naroda svog.
28. Opet reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
29. Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: Ko prinosi žrtvu svoju zahvalnu Gospodu, neka donese Gospodu prinos svoj od žrtve zahvalne.
30. Svojim rukama neka donese šta se sažiže Gospodu, salo s grudima neka donese, i grudi neka se obrnu tamo i amo na žrtvu pred Gospodom.
31. A sveštenik neka zapali salo na oltaru, grudi pak neka budu Aronu i sinovima njegovim.
32. I desno pleæe od svojih žrtava zahvalnih podajte svešteniku da bude žrtva podignuta.
33. A koji izmedju sinova Aronovih prinese krv i salo od žrtve zahvalne, njemu neka bude desno pleæe.
34. Jer grudi što se obræu i pleæe što se podiže uzeh od sinova Izrailjevih od svih njihovih žrtava zahvalnih, i dadoh Aronu svešteniku i sinovima njegovim zakonom veènim da se uzimaju od sinova Izrailjevih.
35. To je pomazanog Arona i pomazanih sinova njegovih od ognjenih žrtava Gospodnjih od dana kad ih dovede da vrše službu sveštenièku Gospodu.
36. To zapovedi Gospod da im od dana kad ih pomaza daju sinovi Izrailjevi zakonom veènim od kolena na koleno.
37. To je zakon za žrtvu paljenicu, za dar, za žrtvu radi greha i za žrtvu radi prestupa, i za osveštanje i za žrtvu zahvalnu,
38. Što je Gospod zapovedio Mojsiju na gori sinajskoj kad zapovedi sinovima Izrailjevim u pustinji sinajskoj da prinose žrtve svoje Gospodu.
←  Leviticus (7/27)  →