←  Leviticus (27/27)    
1. Još reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
2. Kaži sinovima Izrailjevim, i reci im: Kad ko zavetuje dušu svoju Gospodu, ti ga uceni:
3. A ovako æeš ceniti: muško od dvadeset godina do šezdeset ceniæeš pedeset sikala srebra, po siklu svetom.
4. Ako bude žensko, ceniæeš trideset sikala.
5. Ako je od pet do dvadeset godina, ceniæeš muško dvadeset sikala a žensko deset sikala.
6. Ako je od jednog meseca do pet godina, ceniæeš muško pet sikala srebra, a žensko æeš ceniti tri sikla srebra.
7. Ako li bude od šezdeset godina i više, ako je muško, ceniæeš petnaest sikala, a žensko deset sikala.
8. Ako je siromah da ne može platiti cenu, onda neka dodje k svešteniku da ga uceni sveštenik, i prema onome što može dati koji se zavetovao, neka ga sveštenik uceni.
9. Ako bi zavetovao živinèe od onih što se prinose Gospodu, šta god da Gospodu, sveto je.
10. Da ga ne promeni ni dade drugo za ono, ni dobro za rdjavo, ni rdjavo za dobro; ako li bi kako promenio živinèe, onda æe biti sveto i ono i drugo koje je dao za ono.
11. Ako li bi zavetovao živinèe neèisto od onih što se ne prinose Gospodu, neka se dovede živinèe pred sveštenika;
12. I neka ga proceni sveštenik, bilo dobro ili rdjavo; i kako ga proceni sveštenik, tako da bude.
13. Ako bi ga hteo otkupiti, neka na cenu tvoju dometne još peti deo.
14. Kad bi ko zavetovao kuæu svoju, da je sveta Gospodu, neka je proceni sveštenik, bila dobra ili rdjava; kako je proceni sveštenik, tako da bude.
15. Ako bi onaj koji zavetuje hteo otkupiti kuæu svoju, neka na cenu tvoju dometne još peti deo, pa neka je njegova.
16. Ako bi ko zavetovao Gospodu deo njive svoje, ceniæeš je prema usevu: gomer jeèma gde se poseje, ceniæeš pedeset sikala srebra.
17. Ako bi od oprosne godine zavetovao njivu svoju, neka ostane po tvojoj ceni.
18. Ako li posle oprosne godine zavetuje njivu svoju, tada neka mu sveštenik proraèuna novce prema broju godina koje ostaju do oprosne godine, i neka se odbije do tvoje cene.
19. I ako bi hteo otkupiti njivu svoju onaj koji je zavetuje, neka dometne na cenu tvoju još peti deo, i neka bude njegova.
20. Ali ako ne otkupi njive, i njiva se proda drugom, ne može se više otkupiti;
21. Nego æe ona njiva, kad se oprosti oprosne godine, biti sveta Gospodu, kao njiva zavetovana, sveštenikova neka bude.
22. Ako li bi ko zavetovao Gospodu njivu kupljenu, koja nije dostojanje njegovo,
23. Sveštenik neka mu proraèuna cenu do godine oprosne, i neka u onaj dan da tu cenu da bude stvar sveta Gospodu.
24. A godine oprosne da se vrati njiva onome od koga je kupljena, èije je dostojanje ona njiva.
25. A svaka cena tvoja neka bude na sikle svete, a u siklu ima dvadeset novaca.
26. Ali prvina od stoke, koje su Gospodnje, niko da ne zavetuje, bilo goveèe ili sitna stoka, jer je Gospodnje.
27. Ako li bi bilo od životinja neèistih, onda neka otkupi po tvojoj ceni dometnuv peti deo odozgo; ako li se ne otkupi, neka se proda po tvojoj ceni.
28. Ali ni jedna stvar zavetovana, šta ko zavetuje Gospodu od èega mu drago što ima, od ljudi ili od stoke ili od njive svoje, da se ne prodaje ni otkupljuje; svaka stvar zavetovana svetinja je nad svetinjama Gospodu.
29. Živinèe zavetovano, koje èovek zavetuje, da se ne otkupljuje, nego da se ubije.
30. I svaki desetak zemaljski od useva zemaljskog i od voæa, Gospodnji je, svetinja je Gospodu.
31. Ali, ko bi hteo otkupiti šta desetka svog, neka na cenu dometne još peti deo.
32. I desetak od goveda i od sitne stoke, koje dodje pod štap pastirski deseto, da je sveto Gospodu.
33. Da se ne bira dobro ni rdjavo, da se ne menja; ako li bi se kako god promenilo, onda neka bude i ono i drugo promenjeno sveta stvar, i da se ne otkupi.
34. Ovo su zapovesti koje zapovedi Gospod Mojsiju za sinove Izrailjeve na gori sinajskoj.
←  Leviticus (27/27)