←  Leviticus (22/27)  →
1. I reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
2. Kaži Aronu i sinovima njegovim da se èuvaju od svetih stvari sinova Izrailjevih, da ne bi oskvrnili sveto ime moje u onom što mi oni posveæuju; ja sam Gospod.
3. Reci im: Ko bi god iz semena vašeg od kolena na koleno pristupio k svetim stvarima, koje bi posvetili sinovi Izrailjevi Gospodu, kad je neèistota njegova na njemu, taj neka se istrebi ispred lica mog; ja sam Gospod.
4. Ko bi god iz semena Aronovog bio gubav ili bi išlo seme od njega, neka ne jede svete stvari dokle ne bude èist; tako i koji bi se dotakao koga neèistog od mrtvog tela ili onog od koga je izašlo seme,
5. Ili ko bi se dotakao èega što gamiže po zemlji, od èega bi se oskvrnio, ili èoveka od kog bi se oskvrnio kakve mu drago neèistote njegove,
6. Ko bi se dotakao takvog èega, biæe neèist do veèera; zato neka ne jede svete stvari ako ne okupa telo svoje u vodi.
7. A kad zadje sunce, biæe èist, i onda može jesti od svetih stvari; jer mu je hrana.
8. Mrcino ili šta raskine zverka neka ne jede, da se njim ne skvrni; ja sam Gospod.
9. Tako neka drže šta sam uredio da se drži, da ne navuku na se greha i ne umru od njega oskvrnivši se. Ja sam Gospod koji ih posveæujem.
10. Niko drugi da ne jede svete stvari, ni ukuæanin sveštenikov ni nadnièar da ne jede svete stvari.
11. A kad sveštenik kupi koga za novce, taj neka ih jede, i koji se rodi u kuæi njegovoj; oni neka jedu jelo njegovo.
12. Ali kæi sveštenièka kad se uda za èoveka drugog plemena, ona da ne jede od žrtava podignutih svetih stvari.
13. A kæi sveštenièka ako obudovi, ili je pusti muž, ako nema poroda, neka se vrati kuæi oca svog kao što je bila u detinjstvu svom, hleb oca svog neka jede; ali niko drugog plemena da ga ne jede.
14. A ko bi nehotice jeo svetu stvar, neka dometne peti deo i naknadi svešteniku svetu stvar.
15. Da ne bi oskvrnili svete stvari sinova Izrailjevih, koje prinose Gospodu,
16. I da ne bi navlaèili na njih kar za prestup jeduæi svete stvari njihove, jer sam ja Gospod, koji ih posveæujem.
17. Još reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
18. Kaži Aronu i sinovima njegovim i svim sinovima Izrailjevim i reci im: Ko god od doma Izrailjevog ili od stranaca koji su u Izrailju hoæe da prinese žrtvu svoju po kakvom god zavetu svom, ili od dobre volje svoje dar, što se prinosi Gospodu na žrtvu paljenicu,
19. Neka prinese drage volje muško zdravo od goveda ili od ovaca ili od koza.
20. Na èem bi bila mana, ono ne prinosite, jer vam se ne bi primilo.
21. I kad ko hoæe da prinese žrtvu zahvalnu Gospodu, izvršavajuæi zavet ili od svoje volje dajuæi dar, od goveda ili od sitne stoke, neka bude zdravo, da bi bilo primljeno; nikakve mane da nema na njemu.
22. Slepo, ili kome je šta slomljeno ili odbijeno, ni gutavo, ni krastavo ni lišajivo, šta je takvo ne prinosite Gospodu, i ne meæite ih na oltar Gospodnji na žrtvu ognjenu.
23. A vola ili ovcu ili kozu sa udom kojim prevelikim ili premalim možeš prineti za dobrovoljni dar; ali za zavet neæe se primiti.
24. Ujalovljeno uvrtanjem, tuèenjem, kidanjem ili rezanjem, ne prinosite Gospodu; i ne èinite to u zemlji svojoj.
25. I iz ruke tudjinske nemojte uzimati ni jedne stvari da prinesete hleb Bogu svom; jer je kvar njihov u njima; imaju manu, neæe vam se primiti.
26. Još reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
27. Tele i jagnje i jare kad se omladi, neka bude sedam dana kod majke svoje, pa od osmog dana i posle biæe ugodno za žrtvu ognjenu Gospodu.
28. A kravu ni ovcu ni kozu ne koljite u jedan dan s mladetom njenim.
29. I kad prinosite Gospodu žrtvu radi hvale, prinesite je dragovoljno.
30. Neka se jede istog dana, i ne ostavljajte ništa do jutra; ja sam Gospod.
31. Zato držite zapovesti moje, i vršite ih; ja sam Gospod.
32. I nemojte skvrniti sveto ime moje, i ja æu se svetiti medju sinovima Izrailjevim; ja sam Gospod, koji vas posveæujem.
33. Koji sam vas izveo iz zemlje misirske da vam budem Bog; ja sam Gospod.
←  Leviticus (22/27)  →