←  Leviticus (17/27)  →
1. Još reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
2. Kaži Aronu i sinovima njegovim i svim sinovima Izrailjevim, i reci im: Ovo je zapovedio Gospod govoreæi:
3. Ko god od doma Izrailjevog zakolje vola ili jagnje ili kozu u logoru, ili ko god zakolje izvan logora,
4. A ne dovede na vrata šatora od sastanka, da prinese prinos Gospodu pred šatorom Gospodnjim, kriv je za krv; zato da se istrebi onaj èovek iz naroda svog.
5. Zato sinovi Izrailjevi neka dovedu žrtve svoje, koje bi klali u polju, neka ih dovedu Gospodu na vrata šatora od sastanka k svešteniku, i neka prinesu žrtve zahvalne Gospodu.
6. I sveštenik neka pokropi krvlju po oltaru Gospodnjem na vratima šatora od sastanka, i salo neka zapali na ugodni miris Gospodu.
7. I neka više ne prinose žrtve svoje djavolima, za kojima oni èine preljubu. Ovo neka im bude zakon veèan od kolena na koleno.
8. Zato im reci: Ko bi god od doma Izrailjevog ili izmedju stranaca koji se bave medju njima prineo žrtvu paljenicu ili drugu žrtvu,
9. A ne bi je doveo na vrata šatora od sastanka da je prinese Gospodu, taj èovek da se istrebi iz naroda svog.
10. A ko bi god od doma Izrailjevog ili izmedju stranaca koji se bave medju njima jeo kakvu god krv, okrenuæu lice svoje nasuprot onom èoveku koji bude jeo krv, i istrebiæu ga iz naroda njegovog.
11. Jer je duša telu u krvi; a ja sam vam je odredio za oltar da se èiste duše vaše; jer je krv što dušu oèišæa.
12. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: Niko izmedju vas da ne jede krv; ni došljak koji se bavi medju vama da ne jede krv.
13. I ko bi god izmedju sinova Izrailjevih ili izmedju došljaka koji se bave kod njih ulovio zverku ili pticu, koja se jede, neka iscedi krv iz nje, i zaspe je zemljom.
14. Jer je duša svakog tela krv njegova, to mu je duša. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: Krv ni jednog tela ne jedite, jer je duša svakog tela krv njegova. Ko bi je god jeo, da se istrebi.
15. A ko bi jeo meso od životinje koja crkne ili koju raskine zverka, bio domorodac ili došljak, neka opere haljine svoje i okupa se u vodi, i biæe neèist do veèera, a posle æe biti èist.
16. Ako li ih ne opere, i tela svog ne okupa, nosiæe bezakonje svoje.
←  Leviticus (17/27)  →