| ← Lamentations (5/5) |
| 1. | Opomeni se, Gospode, šta nas zadesi; pogledaj i vidi sramotu našu. |
| 2. | Nasledstvo naše privali se tudjincima, domovi naši inostrancima. |
| 3. | Postasmo sirote, bez oca, matere naše kao udovice. |
| 4. | Svoju vodu pijemo za novce, svoja drva kupujemo. |
| 5. | Na vratu nam je jaram, i gone nas; umoreni nemamo odmora. |
| 6. | Pružamo ruku k Misircima i Asircima, da se nasitimo hleba. |
| 7. | Oci naši zgrešiše, i nema ih, a mi nosimo bezakonja njihova. |
| 8. | Robovi nam gospodare, nema nikoga da izbavi iz ruku njihovih. |
| 9. | Sa strahom za život svoj od maèa u pustinji donosimo sebi hleb. |
| 10. | Koža nam pocrne kao peæ od ljute gladi. |
| 11. | Sramote žene na Sionu i devojke po gradovima Judinim. |
| 12. | Knezove vešaju svojim rukama, ne poštuju lice staraèko. |
| 13. | Mladiæe uzimaju pod žrvnje, i deca padaju pod drvima. |
| 14. | Staraca nema više na vratima, ni mladiæa na pevanju. |
| 15. | Nesta radosti srcu našem, igra naša pretvori se u žalost. |
| 16. | Pade venac s glave naše; teško nama, što zgrešismo! |
| 17. | Stoga je srce naše žalosno, stoga oèi naše potamneše, |
| 18. | Sa gore Siona, što opuste, i lisice idu po njoj. |
| 19. | Ti, Gospode, ostaješ doveka, presto Tvoj od kolena do kolena. |
| 20. | Zašto hoæeš da nas zaboraviš doveka, da nas ostaviš zadugo? |
| 21. | Obrati nas, Gospode, k sebi, i obratiæemo se; ponovi dane naše kako behu pre. |
| 22. | Jer eda li æeš nas sasvim odbaciti i gneviti se na nas veoma? |
| ← Lamentations (5/5) |