←  Lamentations (3/5)  →
1. Ja sam èovek koji videh muku od pruta gneva Njegovog.
2. Odvede me i opravi me u tamu, a ne na videlo.
3. Samo se na me obraæa, obraæa ruku svoju po vas dan.
4. Uèini, te mi ostare telo i koža, potre kosti moje.
5. Zazida me, i optoèi me žuèju i mukom.
6. Posadi me u tamu kao umrle odavna.
7. Ogradi me da ne izadjem, i metnu na me teške okove.
8. Kad vièem i vapim, odbija molitvu moju.
9. Zagradi puteve moje tesanim kamenom, i prevrati staze moje.
10. Posta mi kao medved u zasedi, kao lav u potaji.
11. Pomete puteve moje, i razdre me, i uništi me.
12. Nateže luk svoj, i metnu me streli za belegu.
13. Ustreli me u bubrege strelama iz tula svog.
14. Postah podsmeh svemu narodu svom i pesma njihova po vas dan.
15. Nasiti me gorèinom, opoji me pelenom.
16. Polomi mi zube kamenjem, uvali me u pepeo.
17. Udaljio si dušu moju od mira, zaboravih dobro.
18. I rekoh: Propade sila moja i nadanje moje od Gospoda.
19. Opomeni se muke moje i jada mog, pelena i žuèi.
20. Duša se moja opominje bez prestanka, i poništila se u meni.
21. Ali ovo napominjem srcu svom, te se nadam:
22. Milost je Gospodnja što ne izgibosmo sasvim, jer milosrdja Njegovog nije nestalo.
23. Ponavlja se svako jutro; velika je vera tvoja.
24. Gospod je deo moj, govori duša moja; zato æu se u Njega uzdati.
25. Dobar je Gospod onima koji ga èekaju, duši, koja ga traži.
26. Dobro je mirno èekati spasenje Gospodnje.
27. Dobro je èoveku nositi jaram za mladosti svoje.
28. Sam æe sedeti i æutati, jer Bog metnu breme na nj.
29. Metnuæe usta svoja u prah, eda bi bilo nadanja.
30. Podmetnuæe obraz svoj onome koji ga bije, biæe sit sramote.
31. Jer Gospod ne odbacuje za svagda.
32. Jer ako i ucveli, opet æe se i smilovati radi mnoštva milosti svoje.
33. Jer ne muèi iz srca svog ni cveli sinove èoveèje.
34. Kad gaze nogama sve sužnje na zemlji,
35. Kad izvræu pravicu èoveku pred Višnjim,
36. Kad èine krivo èoveku u parnici njegovoj, ne vidi li Gospod?
37. Ko je rekao što i zbilo se, a Gospod da nije zapovedio?
38. Ne dolaze li i zla i dobra iz usta Višnjeg?
39. Zašto se tuži èovek živ, èovek na kar za grehe svoje?
40. Pretražimo i razgledajmo pute svoje, i povratimo se ka Gospodu.
41. Podignimo srce svoje i ruke k Bogu na nebesima.
42. Zgrešismo i nepokorni bismo; Ti ne praštaš.
43. Obastro si se gnevom, i goniš nas, ubijaš i ne žališ.
44. Obastro si si se oblakom da ne prodre molitva.
45. Naèinio si od nas smetlište i odmet usred tih naroda.
46. Razvaljuju usta svoja na nas svi neprijatelji naši.
47. Strah i jama zadesi nas, pustošenje i zatiranje.
48. Potoci teku iz oèiju mojih radi pogibli kæeri naroda mog.
49. Oèi moje liju suze bez prestanka, jer nema odmora,
50. Dokle Gospod ne pogleda i ne vidi s neba.
51. Oko moje muèi mi dušu radi svih kæeri grada mog.
52. Teraju me jednako kao pticu neprijatelji moji nizašta.
53. Svališe u jamu život moj i nabacaše kamenje na me.
54. Dodje mi voda svrh glave; rekoh: Pogiboh!
55. Prizivah ime Tvoje, Gospode, iz jame najdublje.
56. Ti èu glas moj; ne zatiskuj uha svog od uzdisanja mog, od vike moje.
57. Pristupao si kad Te prizivah, i govorio si: Ne boj se.
58. Raspravljao si, Gospode, parbu duše moje, i izbavljao si život moj.
59. Vidiš, Gospode, nepravdu koja mi se èini; raspravi parbu moju.
60. Vidiš svu osvetu njihovu, sve što mi misle.
61. Èuješ rug njihov, Gospode, sve što mi misle,
62. Šta govore oni koji ustaju na me i šta namišljaju protiv mene po vas dan.
63. Vidi, kad sedaju i kad ustaju, ja sam im pesma.
64. Plati im, Gospode, po delima ruku njihovih.
65. Podaj im uporno srce, prokletstvo svoje.
66. Goni ih gnevom, i istrebi ih ispod nebesa Gospodnjih.
←  Lamentations (3/5)  →