Lamentations (1/5) → |
1. | Kako sedi sam, posta kao udovica, grad koji beše pun naroda! Velik medju narodima, glava medju zemljama potpade pod danak! |
2. | Jednako plaèe noæu, i suze su mu na obrazima, nema nikoga od svih koji ga ljubljahu da ga poteši; svi ga prijatelji njegovi izneveriše, postaše mu neprijatelji. |
3. | Iseli se Juda od muke i ljutog ropstva; sedi medju narodima, ne nalazi mir; svi koji ga goniše stigoše ga u tesnacu. |
4. | Putevi sionski tuže, jer niko ne ide na praznik; sva su vrata njegova pusta, sveštenici njegovi uzdišu, devojke su njegove žalosne, i sam je jadan. |
5. | Protivnici njegovi postaše glava, neprijateljima je njegovim dobro; jer ga Gospod ucveli za mnoštvo bezakonja njegovog; deca njegova idu u ropstvo pred neprijateljem. |
6. | I otide od kæeri sionske sva slava njena; knezovi su njeni kao jeleni koji ne nalaze paše; idu nemoæni pred onim koji ih goni. |
7. | Opominje se Jerusalim u muci svojoj i u jadu svom svih milina što je imao od starine, kad pada narod njegov od ruke neprijateljeve, a nikoga nema da mu pomogne; neprijatelji gledaju ga i smeju se prestanku njegovom. |
8. | Teško sagreši Jerusalim, zato posta kao neèista žena; svi koji su ga poštovali preziru ga, jer videše golotinju njegovu; a on uzdiše, i okreæe se natrag. |
9. | Neèistota mu beše na skutovima; nije mislio na kraj svoj; pao je za èudo, a nema nikoga da ga poteši. Pogledaj, Gospode, muku moju, jer se neprijatelj poneo. |
10. | Neprijatelj poseže rukom na sve drage stvari njegove, i on gleda kako narodi ulaze u svetinju njegovu, za koje si zapovedio da ne dolaze na sabor Tvoj. |
11. | Sav narod njegov uzdiše tražeæi hleba, daju dragocene stvari svoje za jelo da okrepe dušu. Pogledaj, Gospode, i vidi kako sam poništen. |
12. | Zar vam nije stalo, svi koji prolazite ovuda? Pogledajte i vidite, ima li bola kakav je moj, koji je meni dopao, kojim me ucveli Gospod u dan žestokog gneva svog. |
13. | S visine pusti oganj u kosti moje, koji ih osvoji; razape mrežu nogama mojim, obori me nauznako, pustoši me, te po vas dan tužim. |
14. | Svezan je rukom njegovom jaram od greha mojih, usukani su i dodjoše mi na vrat; obori silu moju; predade me Gospod u ruke, iz kojih se ne mogu podignuti. |
15. | Polazi Gospod sve junake moje usred mene, sazva na me sabor da potre mladiæe moje; kao groždje u kaci izgazi Gospod devojku, kæer Judinu. |
16. | Zato ja plaèem, oèi moje, oèi moje liju suze, jer je daleko od mene utešitelj, koji bi ukrepio dušu moju; sinovi moji propadoše, jer nadvlada neprijatelj. |
17. | Sion širi ruke svoje, nema nikoga da ga teši; Gospod zapovedi za Jakova, te ga opkoliše neprijatelji; Jerusalim posta medju njima kao neèista žena. |
18. | Pravedan je Gospod, jer se suprotih zapovesti Njegovoj; èujte, svi narodi, i vidite bol moj; devojke moje i mladiæi moji otidoše u ropstvo. |
19. | Zvah prijatelje svoje, oni me prevariše; sveštenici moji i starešine moje pomreše u gradu tražeæi hrane da okrepe dušu svoju. |
20. | Pogledaj, Gospode, jer mi je tuga, utroba mi se uskolebala, srce se moje prevræe u meni, jer se mnogo suprotih; napolju uèini me sirotim maè, a kod kuæe sama smrt. |
21. | Èuju gde uzdišem, ali nema nikoga da me poteši; svi neprijatelji moji èuše za nesreæu moju i raduju se što si to uèinio; dovešæeš dan koji si oglasio, te æe oni biti kao ja. |
22. | Neka izadje preda te sva zloæa njihova, i uèini kao što si uèinio meni za sve grehe moje; jer je mnogo uzdaha mojih i srce je moje žalosno. |
Lamentations (1/5) → |