←  Judges (9/21)  →
1. I Avimeleh sin Jerovalov otide u Sihem k braæi matere svoje i reèe njima i svemu rodu otaèkoga doma matere svoje govoreæi:
2. Kažite svim Sihemljanima: Šta vam je bolje, da su vam gospodari sedamdeset ljudi, svi sinovi Jerovalovi, ili da vam je gospodar jedan èovek? I opominjite se da sam ja kost vaša i telo vaše.
3. Tada rekoše braæa matere njegove za nj svim Sihemljanima sve te reèi, i srce njihovo privi se k Avimelehu, jer rekoše: Naš je brat.
4. I dadoše mu sedamdeset sikala srebra iz doma Val-Veritovog, za koje najmi Avimeleh ljudi praznova i skitnica, te idjahu za njim.
5. I dodje u kuæu oca svog u Ofru, i pobi braæu svoju, sinove Jerovalove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu; ali osta Jotam najmladji sin Jerovalov, jer se sakri.
6. Tada se skupiše svi Sihemljani i sav dom Milov, i otidoše i postaviše Avimeleha carem kod hrasta koji stoji u Sihemu.
7. A kad to javiše Jotamu, otide i stade navrh gore Garizina, i podigavši glas svoj povika i reèe im: Èujte me, Sihemljani, tako vas Bog èuo!
8. Išla drveta da pomažu sebi cara, pa rekoše maslini: Budi nam car.
9. A maslina im reèe: Zar ja da ostavim pretilinu svoju, kojom se èast èini Bogu i ljudima, pa da idem da tumaram za druga drveta?
10. Potom rekoše drveta smokvi: Hodi ti, budi nam car.
11. A smokva im reèe: Zar ja da ostavim slast svoju i krasni rod svoj, pa da idem da tumaram za druga drveta?
12. Tada rekoše drveta vinovoj lozi: Hodi ti, budi nam car.
13. A loza im reèe: Zar ja da ostavim vino svoje, koje veseli Boga i ljude, pa da idem da tumaram za druga drveta?
14. Tada sva drveta rekoše trnu: Hodi ti, budi nam car.
15. A trn odgovori drvetima: Ako doista hoæete mene da pomažete sebi za cara, hodite sklonite se u hlad moj; ako li neæete, neka izidje oganj iz trna i spali kedre livanske.
16. Tako sada, jeste li pravo i pošteno radili postavivši Avimeleha carem? I jeste li dobro uèinili Jerovalu i domu njegovom? I jeste li mu uèinili kako vas je zadužio?
17. Jer je otac moj vojevao za vas i nije mario za život svoj, i izbavio vas je iz ruku madijanskih.
18. A vi danas ustaste na dom oca mog, i pobiste sinove njegove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu, i postaviste carem Avimeleha, sina sluškinje njegove, nad Sihemljanima zato što je brat vaš.
19. Ako ste pravo i pošteno radili danas prema Jerovalu i njegovom domu, veselite se s Avimeleha i on neka se veseli s vas.
20. Ako li niste, neka izidje oganj od Avimeleha i spali Sihemljane i dom Milov, i neka izidje oganj od Sihemljana i od doma Milovog i spali Avimeleha.
21. Tada pobeže Jotam, i pobegav dodje u Vir, i onde osta bojeæi se Avimeleha brata svog.
22. I vlada Avimeleh Izrailjem tri godine.
23. Ali Bog pusti zlu volju medju Avimeleha i medju Sihemljane; i Sihemljani izneveriše Avimeleha.
24. Da bi se osvetila nepravda uèinjena na sedamdeset sinova Jerovalovih, i krv njihova da bi došla na Avimeleha brata njihovog, koji ih ubi, i na Sihemljane, koji ukrepiše ruku njegovu da ubije braæu svoju.
25. I Sihemljani pometaše mu zasede po vrhovima gorskim, pa plenjahu sve koji prolažahu mimo njih onim putem. I bi javljeno Avimelehu.
26. Potom dodje Gal sin Evedov sa svojom braæom, i udjoše u Sihem, i Sihemljani se pouzdaše u nj.
27. I izišavši u polje braše vinograde svoje i gaziše groždje, i veseliše se; i udjoše u kuæu boga svog; i jedoše i piše, i psovaše Avimeleha.
28. I Gal sin Evedov reèe: Ko je Avimeleh i šta je Sihem, da mu služimo? Nije li sin Jerovalov? A Zevul nije li njegov pristav? Služite sinovima Emora oca Sihemovog. A što bismo služili tome?
29. O kad bi taj narod bio pod mojom rukom, da smetnem Avimeleha! I reèe Avimelehu: Prikupi vojsku svoju, i izidji.
30. A kad èu Zevul, upravitelj gradski, reèi Gala sina Evedovog, razgnevi se vrlo.
31. I posla tajno poslanike k Avimelehu i poruèi mu: Evo Gal sin Evedov i braæa mu dodjoše u Sihem, i evo pobuniše grad na te.
32. Nego ustani noæu ti i narod što je s tobom, i zasedi u polju.
33. A ujutro kad sunce ograne, digni se i udari na grad; i evo on i narod koji je s njim iziæi æe preda te, pa uèini s njim šta ti može ruka.
34. I Avimeleh usta noæu i sav narod što beše sa njim; i zasedoše Sihemu u èetiri èete.
35. A Gal sin Evedov izidje i stade pred vratima gradskim; a Avimeleh i narod što beše sa njim izidje iz zasede.
36. A Gal videvši narod reèe Zevulu: Eno narod silazi svrh gore. A Zevul mu odgovori: Od sena gorskog èine ti se ljudi.
37. Opet progovori Gal i reèe: Eno narod silazi s visa, i èeta jedna ide putem k šumi meonenimskoj.
38. A Zevul mu reèe: Gde su ti sada usta, kojima si govorio: Ko je Avimeleh da mu služimo? Nije li to onaj narod koji si prezirao? Izidji sada, i bij se s njim.
39. I izidje Gal pred Sihemljanima, i pobi se s Avimelehom.
40. Ali Avimeleh ga potera, i on pobeže od njega; i padoše mnogi pobijeni do samih vrata gradskih.
41. I Avimeleh osta u Arumi; a Zevul istera Gala i braæu njegovu, te ne mogahu sedeti u Sihemu.
42. A sutradan izidje narod u polje i bi javljeno Avimelehu.
43. A on uze narod svoj i razdeli ga u tri èete, i namesti ih u zasedu u polju; i kad vide gde narod izlazi iz grada, skoèi na nj ih i pobi ih.
44. Jer Avimeleh i èeta koja beše s njim udariše i stadoše kod vrata gradskih; a druge dve èete udariše na sve one koji behu u polju, i pobiše ih.
45. I Avimeleh bijaše grad ceo onaj dan, i uze ga, i pobi narod koji beše u njemu, i raskopa grad, i poseja so po njemu.
46. A kad to èuše koji behu u kuli sihemskoj, udjoše u kulu kuæe boga Verita.
47. I bi javljeno Avimelehu da su se onde skupili svi koji behu u kuli sihemskoj.
48. Tada Avimeleh izidje na goru Salmon, on i sav narod što behu sa njim; i uzevši Avimeleh sekiru u ruku odseèe granu od drveta i metnu je na rame, i reèe narodu koji beše s njim: Šta videste da sam ja uèinio, brzo èinite kao ja.
49. I svaki iz naroda odseèe sebi granu, i podjoše za Avimelehom i pometaše grane oko kule, i zapališe njima grad; i izgiboše svi koji behu u kuli sihemskoj, oko hiljadu ljudi i žena.
50. Potom otide Avimeleh na Teves, i stade u logor kod Tevesa, i uze ga.
51. A beše tvrda kula usred grada, i u nju pobegoše svi ljudi i žene i svi gradjani, i zatvorivši se popeše se na krov od kule.
52. A Avimeleh dodje do kule i udari na nju, i dodje do vrata od kule da je zapali ognjem.
53. Ali jedna žena baci komad žrvnja na glavu Avimelehu i razbi mu glavu.
54. A on brže viknu momka koji mu nošaše oružje, i reèe mu: Izvadi maè svoj i ubi me, da ne kažu za me: Žena ga je ubila. I probode ga sluga njegov, te umre.
55. A kad videše Izrailjci gde pogibe Avimeleh, otidoše svaki u svoje mesto.
56. Tako plati Bog Avimelehu za zlo koje je uèinio ocu svom ubivši sedamdeset braæe svoje.
57. I sve zlo ljudi Sihemljana povrati Bog na njihove glave, i steèe im se kletva Jotama sina Jerovalovog.
←  Judges (9/21)  →