←  Judges (7/21)  →
1. I urani Jeroval, to je Gedeon, i sav narod što beše s njim, i stadoše u logor kod izvora Aroda; a vojska madijanska beše mu sa severa kraj gore Moreha u dolini.
2. A Gospod reèe Gedeonu: Mnogo je naroda s tobom, zato im neæu dati Madijane u ruke, da se ne bi hvalio Izrailj suprot meni govoreæi: Moja me ruka izbavi.
3. Nego sada oglasi da èuje narod i reci: Ko se boji i koga je strah, neka se vrati i nek ide odmah ka gori Galadu. I vrati se iz naroda dvadeset i dve hiljade; a deset hiljada osta.
4. Opet reèe Gospod Gedeonu: Još je mnogo naroda; svedi ih na vodu, i onde æu ti ih prebrati; za kog ti god kažem: Taj neka ide s tobom, neka ide s tobom; a za koga ti god kažem: Taj neka ne ide s tobom, neka ne ide.
5. I svede narod na vodu; a Gospod reèe Gedeonu: Koji stane laptati jezikom vodu, kao što lapæe pas, metni ga na stranu; tako i svakog koji klekne na kolena da pije.
6. I onih koji laptaše, rukom svojom k ustima prinesavši vodu, beše tri stotine ljudi; a sav ostali narod kleèe na kolena svoja da piju vode.
7. Tada reèe Gospod Gedeonu: S tih trista ljudi koji laptaše vodu izbaviæu vas i predaæu ti u ruke Madijane; neka dakle odlazi sav ovaj narod svako na svoje mesto.
8. I narod uze brašnjenice i trube; i Gedeon otpusti sve ljude Izrailjce da idu svaki u svoj šator, a onih trista ljudi zadrža. A logor madijanski beše niže njega u dolini.
9. I onu noæ reèe mu Gospod: Ustani, sidji u logor, jer ti ga dadoh u ruke.
10. Ako li se bojiš sam siæi, sidji u logor sa Furom momkom svojim,
11. I èuæeš šta govore, pa æe ti osiliti ruke i udariæeš na logor. I sidje on i Fura momak njegov do kraja vojske koja beše u logoru.
12. A Madijani i Amalici i sav narod istoèni ležahu po dolini kao skakavci, tako ih beše mnogo; i kamilama njihovim ne beše broja; beše ih mnogo kao peska po bregu morskom,
13. I kad dodje Gedeon, a to jedan pripovedaše drugu svom san i govoraše: Gle usnih, a to peèen hleb jeèmen kotrljaše se k logoru madijanskom i dodje do šatora i stade udarati o njih, te padahu, i ispremeta ih, i popadaše šatori.
14. A drug mu odgovori i reèe: To nije drugo nego maè Gedeona sina Joasovog èoveka Izrailjca; predao mu je u ruke Bog Madijane i sav ovaj logor.
15. I kad Gedeon èu kako onaj pripovedi san i kako ga ovaj istumaèi, pokloni se i vrati se u logor izrailjski i reèe: Ustajte, jer vam dade Gospod u ruke logor madijanski.
16. Potom razdeli trista ljudi u tri èete, i dade svakome po trubu u ruku i po prazan žban i po luè u žban.
17. I reèe im: Na mene gledajte, pa tako èinite; gle, je æu doæi na kraj logora, pa šta ja ušèinim, to èinite.
18. Kad ja zatrubim u trubu i svi koji budu sa mnom, tada i vi zatrubite u trube oko svega logora, i vièite: Maè Gospodnji i Gedeonov.
19. I dodje Gedeon i sto ljudi što behu s njim na kraj logora, u poèetak srednje straže, istom behu promenili stražu; a oni zatrubeše u trube i polupaše žbanove koje imahu u rukama.
20. Tako tri èete zatrubiše u trube i polupaše žbanove, i držahu u levoj ruci luèeve a u desnoj trube trubeæi, i povikaše: Maè Gospodnji i Gedeonov.
21. I stadoše svaki na svom mestu oko vojske; a sva se vojska smete i stadoše vikati i bežati.
22. A kad zatrubiše u trube onih tri stotine, Gospod obrati maè svakome na druga njegovog po svemu logoru, te pobeže vojska do Vet-Asete, u Zererat, do obale avel-meolske kod Tavata.
23. A Izrailjci iz plemena Neftalimovog i Asirova i iz svega plemena Manasijinog stekoše se i goniše Madijane.
24. I Gedeon posla glasnike po svoj gori Jefremovoj govoreæi: Sidjite pred Madijane i uhvatite im vode do Vetvare duž Jordana. I stekoše se svi ljudi iz plemena Jefremovog i uhvatiše vode do Vetvare duž Jordana.
25. I uhvatiše dva kneza madijanska, Oriva i Ziva, i ubiše Oriva na steni Orivovoj, a Ziva ubiše kod tesnaca Zivovog; i goniše Madijane, i donesoše glavu Orivovu i Zivovu ka Gedeonu preko Jordana.
←  Judges (7/21)  →