←  Judges (5/21)  →
1. I u taj dan peva Devora i Varak sin Avinejemov govoreæi:
2. Blagosiljajte Gospoda što uèini osvetu u Izrailju i što narod dragovoljno prista.
3. Èujte carevi, slušajte knezovi; ja, ja æu Gospodu pevati, popevaæu Gospodu Bogu Izrailjevom.
4. Gospode! Kad si silazio sa Sira, kad si išao iz polja edomskog, zemlja se tresaše, i nebesa kapahu, oblaci kapahu vodom.
5. Brda se rastapahu pred Gospodom; taj Sinaj pred Gospodom Bogom Izrailjevim.
6. Za vremena Samegara sina Anatovog, za vremena Jailjinog nesta puteva, i koji idjahu stazama, idjahu krivim putevima.
7. Nesta sela u Izrailju, nesta ih, dokle ne nastah ja, Devora, dokle ne nastah majka Izrailju.
8. On izabra nove bogove, tada rat beše na vratima; vidjaše li se štit ili koplje medju èetrdeset hiljada u Izrailju?
9. Srce se moje privilo k upraviteljima Izrailjevim, koji dragovoljno pristaše izmedju naroda. Blagosiljajte Gospoda.
10. Koji jašete na belim magaricama, koji sedite u sudu i koji hodite po putevima, pripovedajte.
11. Prestala je praska streljaèka na mestima gde se voda crpe; onde neka pripovedaju pravdu Gospodnju, pravdu k selima njegovim u Izrailju; tada æe narod Gospodnji silaziti na vrata.
12. Ustani, ustani, Devoro; ustani, ustani, zapevaj pesmu; ustani, Varaèe, vodi u ropstvo roblje svoje, sine Avinejemov.
13. Sada æe potlaèeni ovladati silnima iz naroda; Gospod mi dade da vladam silnima.
14. Iz Jefrema izidje koren njihov na Amalike; za tobom beše Venijamin s narodom tvojim; od Mahira izidjoše koji postavljaju zakone, a od Zavulona pisari.
15. I knezovi Isaharovi biše s Devorom, Isahar kao i Varak bi poslan u dolinu s ljudima koje vodjaše. U delu Ruvimovom behu ljudi visokih misli.
16. Što si sedeo medju torovima slušajuæi kako bleje stada? U delu Ruvimovom behu ljudi visokih misli.
17. Galad osta s one strane Jordana; a Dan što se zabavi kod ladja; Asir zašto sede na bregu morskom i u krševima svojim osta?
18. Zavulon je narod koji dade dušu svoju na smrt, tako i Neftalim, na visokom polju.
19. Dodjoše carevi, biše se; biše se carevi hananski u Tanahu na vodi megidskoj; ali ni mrve srebra ne dobiše.
20. S neba se vojeva, zvezde s mesta svojih vojevaše na Sisaru.
21. Potok Kison odnese ih, potok Kadimin, potok Kison; pogazila si, dušo moja, snažno.
22. Tada izotpadaše konjima kopita od teranja junaka njihovih.
23. Proklinjite Miroz, reèe andjeo Gospodnji, proklinjite stanovnike njegove; jer ne dodjoše u pomoæ Gospodu, u pomoæ Gospodu s junacima.
24. Da je blagoslovena mimo žene Jailja žena Evera Kenejina; mimo žene u šatorima da je blagoslovena.
25. Zaiska vode, mleka mu dade, u gospodskoj zdeli donese mu pavlaku.
26. Levom rukom maši se za kolac a desnom za malj kovaèki, i udari Sisaru, razmrska mu glavu; probode i probi mu slepe oèi.
27. Medju noge njene savi se, pade, leže, medju noge njene savi se, pade gde se savi, onde pade mrtav.
28. S prozora gledaše majka Sisarina, i kroz rešetku vikaše: Što se tako dugo ne vraæaju kola njegova? Što se tako polako mièu toèkovi kola njegovih?
29. Najmudrije izmedju dvorkinja njenih odgovarahu joj, a i sama odgovaraše sebi:
30. Nisu li našli? Ne dele li plen? Po jednu devojku, po dve devojke na svakog. Plen šaren Sisari, plen šaren, vezen; šaren, vezen s obe strane, oko vrata onima koji zapeniše.
31. Tako da izginu svi neprijatelji Tvoji, Gospode; a koji te ljube da budu kao sunce kad izlazi u sili svojoj. I zemlja bi mirna èetrdeset godina.
←  Judges (5/21)  →