← Judges (21/21) |
1. | A sinovi Izrailjevi behu se zakleli u Mispi rekavši: Nijedan izmedju nas da ne da kæeri svoje za ženu sinu Venijaminovom. |
2. | Zato otide narod k domu Božjem, i ostaše onde do veèeri pred Bogom, i podigavši glas svoj plakaše vrlo, |
3. | I rekoše: Zašto se, Gospode Bože Izrailjev, dogodi ovo u Izrailju, danas da nestane jednog plemena iz Izrailja? |
4. | I sutra dan urani narod, i naèini onde oltar, i prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne. |
5. | Tada rekoše sinovi Izrailjevi: Ima li ko da nije došao na zbor iz svih plemena Izrailjevih ka Gospodu? Jer se behu teško zakleli za onog ko ne dodje u Mispu ka Gospodu rekavši: Da se pogubi. |
6. | Jer se sinovima Izrailjevim sažali za Venijaminom bratom njihovim, i rekoše: Danas se istrebi jedno pleme iz Izrailja. |
7. | Šta æemo èiniti s onima što su ostali da bi imali žene, kad se zaklesmo Gospodom da im ne damo kæeri svojih za žene? |
8. | Pa rekoše: Ima li ko iz plemena Izrailjevih da nije došao u Mispu ka Gospodu? I gle, ne beše došao na vojsku, na zbor, niko iz Javisa Galadovog. |
9. | Jer kad se narod prebroja, gle, ne beše onde nijednog od onih koji žive u Javisu Galadovom. |
10. | Zato posla zbor onamo dvanaest hiljada hrabrih ljudi, i zapovedi im govoreæi: Idite i pobijte stanovnike u Javisu Galadovom oštrim maèem i žene i decu. |
11. | Ovo æete dakle uèiniti: sve muškinje i sve ženskinje što je poznalo èoveka pobijte. |
12. | I nadjoše medju stanovnicima Javisa Galadovog èetiri stotine devojaka, koje ne behu poznale èoveka, i dovedoše ih u logor u Silom, koji je u zemlji hananskoj. |
13. | Tada posla sav zbor, te govoriše sinovima Venijaminovim koji behu u steni Rimonu, i objaviše im mir. |
14. | Tako se vratiše sinovi Venijaminovi u to vreme, i dadoše im žene koje ostaviše u životu izmedju žena iz Javisa Galadovog; ali ih ne beše dosta za njih. |
15. | A narodu beše žao Venijamina što Gospod okrnji plemena Izrailjeva. |
16. | Pa rekoše starešine od zbora: Šta æemo èiniti s ovima što su ostali da bi imali žene? Jer su izginule žene u plemenu Venijaminovom. |
17. | Potom rekoše: Nasledstvo Venijaminovo pripada onima što su ostali, da se ne bi zatrlo pleme iz Izrailja. |
18. | A mi im ne možemo dati žena izmedju kæeri svojih; jer su se zakleli sinovi Izrailjevi rekavši: Da je proklet ko da ženu sinovima Venijaminovim. |
19. | Potom rekoše: Evo, godišnji je praznik Gospodnji u Silomu, koji je sa severa Vetilju, k istoku, na putu koji ide od Vetilja u Sihem, i s juga Levoni. |
20. | I zapovediše sinovima Venijaminovim govoreæi: Idite, i zasedite po vinogradima. |
21. | I pazite: Pa kad izidju kæeri silomske da igraju, izidjite iz vinograda i otmite svaki sebi ženu izmedju kæeri silomskih; i idite u zemlju Venijaminovu. |
22. | A kad dodju oci njihovi ili braæa njihova k nama da se sude, mi æemo im kazati: Smilujte im se nas radi, jer u ovom ratu nismo zarobili žene za svakog njih; a vi im niste dali, i tako neæete biti krivi. |
23. | Tada sinovi Venijaminovi uèiniše tako, i dovedoše žene prema broju svom izmedju igraèica koje oteše, i otišavši vratiše se na nasledstvo svoje, i sazidaše opet gradove i naseliše se u njima. |
24. | I tako razidjoše se sinovi Izrailjevi odande u ono vreme svaki u svoje pleme i u porodicu svoju, i otidoše odande svaki na svoje nasledstvo. |
25. | U ono vreme ne beše cara u Izrailju; svaki èinjaše šta mu beše drago. |
← Judges (21/21) |