←  Judges (19/21)  →
1. I u to vreme, kad ne beše cara u Izrailju, beše jedan Levit koji življaše kao došljak kraj gore Jefremove, i uze inoèu iz Vitlejema Judinog.
2. A inoèa njegova èinjaše preljubu kod njega, pa otide od njega kuæi oca svog u Vitlejem Judin, i osta onde èetiri meseca.
3. A muž njen usta i otide za njom da joj lepo govori i da je dovede natrag, imajuæi sa sobom momka svog, i dva magarca; i ona ga uvede u kuæu oca svog, i kad ga vide otac njen obradova se dolasku njegovom.
4. I ustavi ga tast njegov, otac mladièin, i osta kod njega tri dana, i onde jedjahu i pijahu i noæivahu.
5. A èetvrti dan kad ustaše rano, usta i on da ide; ali otac mladièin reèe zetu svom: Potkrepi srce svoje zalogajem hleba, pa onda idite.
6. I tako sedoše i sedoše obojica zajedno i napiše se; pa reèe otac mladièin mužu: Hajde ostani još noæas, i budi veseo.
7. Ali èovek usta da ide; ali tast njegov navali na nj, te opet noæi onde.
8. Potom urani petog dana da ide; i reèe mu otac mladièin: Potkrepi srce svoje. I jeduæi zajedno zabaviše se dokle i dan naže.
9. Tada usta èovek da ide, on i inoèa mu i momak; a tast njegov, otac mladièin, reèe mu: Eto, dan je veæ nagao, veèe je, prenoæite ovde; eto dockan je, prenoæi ovde, i budi veseo, pa sutra uranite na put, i idi k svom šatoru.
10. Ali èovek ne hte noæiti; nego usta i podje; i dodje do Jevusa, a to je Jerusalim, i s njim dva magarca natovarena i inoèa njegova.
11. A kad behu blizu Jevusa, dan beše nagao vrlo, pa reèe sluga gospodaru svom: Hajde brže da se svratimo u taj grad Jevus, i tu da noæimo.
12. A gospodar mu reèe: Neæemo svrtati u tudj grad, koji nije sinova Izrailjevih, nego æemo iæi do Gavaje.
13. Još reèe momku svom: Hajde brže da stignemo u koje od tih mesta i da noæimo u Gavaji ili u Rami.
14. I minuše onuda i otidoše; i sunce ih zadje blizu Gavaje Venijaminove.
15. I okretoše onamo da otidu i prenoæe u Gavaji, i kad udje, sede na ulici gradskoj; i ne bi nikoga da ih primi u kuæu da prenoæe.
16. I gle, jedan starac vraæaše se s posla svog iz polja uveèe, a beše iz gore Jefremove i življaše kao došljak u Gavaji; a ljudi onog mesta behu sinovi Venijaminovi.
17. I on podigavši oèi svoje ugleda onog èoveka putnika na ulici gradskoj; i reèe mu starac: Kuda ideš? I otkuda ideš?
18. A on mu odgovori: Idemo do Vitlejema Judinog do na kraj gore Jefremove; odande sam, pa sam išao do Vitlejema Judinog, a sada idem k domu Gospodnjem i nema nikoga da me primi u kuæu.
19. A imamo i slame i piæe za magarce svoje, i hleba i vina za se i za sluškinju tvoju i za momka koji je sa slugom tvojim imamo svega dosta.
20. A starac mu reèe: Budi miran; šta ti god nedostaje, ja æu se starati za to; samo nemoj noæiti na ulici.
21. I uvede ga u svoju kuæu, i položi magarcima; potom opraše noge, i jedoše i piše.
22. A kad se razveseliše, gle, ljudi onog grada, bezakonici, opkoliše kuæu, i stadoše lupati u vrata, i rekoše starcu, gospodaru od kuæe, govoreæi: Izvedi tog èoveka što je ušao u tvoju kuæu, da ga poznamo.
23. I izašav k njima onaj èovek, gospodar od kuæe, reèe im: Ne, braæo, ne èinite zlo; kad je èovek ušao u moju kuæu, ne èinite to bezumlje.
24. Evo kæi moja devojka i inoèa njegova, njih æu vam izvesti, pa njih osramotite i èinite s njima šta vam je volja, samo èoveku ovom ne èinite to bezumlje.
25. Ali ga ne hteše poslušati oni ljudi; tada onaj èovek uze inoèu svoju i izvede je napolje k njima, i oni je poznaše, i zlostaviše je celu noæ do zore, i pustiše je kad zora zabele.
26. I došavši žena u zoru pade kod vrata od kuæe onog èoveka gde beše gospodar njen, i leža dokle se ne rasvanu.
27. A gospodar njen usta ujutru, i kad otvori vrata i izadje da ide svojim putem, a to žena inoèa njegova ležaše na vratima kuænim, i ruke joj na pragu.
28. I reèe joj: Ustani da idemo. Ali ne bi odgovora; tada je metnu na magarca, i ustavši èovek podje u mesto svoje,
29. I došav kuæi svojoj uze maè, i uze inoèu svoju i iseèe je s kostima na dvanaest komada i razasla u sve krajeve Izrailjeve.
30. I ko god vide govoraše: Nije se uèinilo niti se videlo takvo šta otkad izidjoše sinovi Izrailjevi iz Misira do danas. Promislite o tom i veæajte i govorite.
←  Judges (19/21)  →