← Judges (18/21) → |
1. | U to vreme ne beše cara u Izrailju, i u to vreme pleme Danovo tražaše sebi nasledstvo gde bi nastavalo, jer mu dotada ne beše dopalo nasledstvo medju plemenima Izrailjevim. |
2. | Zato poslaše sinovi Danovi iz porodice svoje pet ljudi izmedju sebe, hrabre ljude od Saraje i Estaola, da uhode zemlju i dobro razmotre, i rekoše im: Idite, razmotrite zemlju. I oni otidoše u goru Jefremovu u kuæu Mišinu i zanoæiše onde. |
3. | I kad behu kod kuæe Mišine, poznaše glas onog mladiæa Levita, i svrativši se onamo rekoše mu: Ko te dovede ovamo? I šta radiš tu? I šta æeš tu? |
4. | A on im reèe: Tako i tako uèini mi Miha, i najmi me da mu budem sveštenik. |
5. | A oni mu rekoše: Upitaj Boga da znamo hoæe li nam biti sreæan put na koji podjosmo. |
6. | A sveštenik im reèe: Idite s mirom; po volji je Gospodu put kojim idete. |
7. | I tako pošavši onih pet ljudi dodjoše u Lais, i videše tamošnji narod gde živi bez straha po obièaju sidonskom, mirno i bez straha, i da nema nikoga u zemlji ko bi im èim god dosadjivao ili otimao vlast, i da su daleko od Sidonjana niti imaju šta s kim. |
8. | Pa kad se vratiše k braæi svojoj u Saraju i Estaol, rekoše im braæa: Šta je? |
9. | A oni rekoše: Ustajte da idemo na njih; jer videsmo zemlju, i vrlo je dobra. I vi ne marite? Nemojte se leniti, nego pohitajte da uzmete zemlju. |
10. | Kad dodjete, doæi æete k narodu bezbrižnom i u zemlju prostranu; jer je predade Bog u naše ruke; to je mesto gde nema nedostataka ni u èem što ima na zemlji. |
11. | Tada podjoše odande iz Saraje i Estaola šest stotina ljudi od porodice Danove naoružanih. |
12. | I otišavši stadoše u logor kod Kirijat-Jarima u Judi; zato se prozva ono mesto Mahane-Dan do danas, i jeste iza Kirijat-Jarima. |
13. | A odande pošavši u goru Jefremovu dodjoše u kuæu Mišinu. |
14. | Tada progovoriše petorica što behu išli da uhode zemlju laisku, i rekoše braæi svojoj: Znate li da u ovim kuæama ima opleæak i likovi, i lik rezan i lik liven? Sada dakle gledajte šta æete raditi. |
15. | A oni svrativši se onamo udjoše u kuæu gde beše mladiæ Levit, u kuæu Mišinu, i upitaše ga za zdravlje. |
16. | A šest stotina ljudi naoružanih od sinova Danovih stadoše pred vratima. |
17. | A pet ljudi što behu išli da uhode zemlju otišavši udjoše i uzeše lik rezan i opleæak i likove i lik liven; a sveštenik stajaše na vratima sa šest stotina ljudi naoružanih. |
18. | I oni što udjoše u kuæu Mišinu kad uzeše lik rezani, opleæak, likove i lik liveni, sveštenik im reèe: Šta radite? |
19. | A oni mu rekoše: Æuti, metni ruku na usta, pa hajde s nama, i budi nam otac i sveštenik. Šta ti je bolje, biti sveštenik kuæi jednog èoveka ili biti sveštenik plemenu i porodici u Izrailju? |
20. | I sveštenik se obradova u srcu, i uze opleæak i likove i lik rezani, i udje medju narod. |
21. | I okrenuvši se podjoše pustivši decu i stoku i zaklade napred. |
22. | A kad behu daleko od kuæe Mišine, onda ljudi koji življahu u kuæama blizu kuæe Mišine skupiše se i podjoše u poteru za sinovima Danovim. |
23. | I vikaše za sinovima Danovim, a oni obazrevši se rekoše Miši: Šta ti je, te si skupio tolike ljude? |
24. | A on reèe: Uzeli ste moje bogove koje sam naèinio, i sveštenika, pa otidoste. Šta još imam? Pa još kažete: Šta ti je? |
25. | A sinovi Danovi rekoše mu: Nemoj da ti se èuje glas za nama, da ne bi udarili na vas ljudi gnevni, te æeš izgubiti dušu svoju i dušu doma svog. |
26. | I sinovi Danovi otidoše svojim putem, a Miha, videæi da su jaèi od njega vrati se i otide kuæi svojoj. |
27. | I oni uzevši šta beše naèinio Miha, i sveštenika, kog imaše, dodjoše u Lais k narodu mirnom i bezbrižnom; pa ih isekoše oštrim maèem, a grad upališe ognjem. |
28. | I ne beše nikoga da ih izbavi; jer behu daleko od Sidona i ne imahu ništa ni s kim; a grad beše u dolini koja je kod Vet-Reova. Posle sazidaše grad i naseliše se u njemu. |
29. | I nazvaše grad Dan po imenu Dana oca svog, koji se rodi Izrailju; a pre se grad zvaše Lais. |
30. | I sinovi Danovi namestiše sebi onaj lik rezani; a Jonatan sin Girsona Manasijinog i sinovi njegovi behu sveštenici plemenu Danovom dokle se god ne iseli iz zemlje. |
31. | I namešten im stajaše onaj lik rezani, koji naèini Miha, za sve vreme dokle dom Božji beše u Silomu. |
← Judges (18/21) → |