←  Judges (15/21)  →
1. A posle nekoliko dana, o pšeniènoj žetvi, dodje Samson da pohodi ženu svoju donesavši joj jare, i reèe: Idem k ženi svojoj u ložnicu. Ali mu otac njen ne dade da udje.
2. Jer reèe otac njen: Ja mišljah zacelo da ti nije po volji, pa je dadoh drugu tvom; nego mladja sestra njena nije li lepša od nje? Uzmi nju mesto one.
3. A Samson im reèe: Ja neæu biti kriv Filistejima kad im uèinim zlo.
4. I otišavši Samson uhvati trista lisica, i uze luèa, i sveza po dve u repove, i metnu po jedan luè medju dva repa.
5. Pa zapali luèeve, i pusti u letinu filistejsku, i popali letinu požnjevenu i nepožnjevenu, i vinograde i maslinike.
6. Tada Filisteji rekoše: Ko je to uèinio? I odgovoriše: Samson zet Tamnaæaninov, jer mu uze ženu i dade je drugu njegovom. Tada dodjoše Filisteji i spališe ognjem nju i oca njenog.
7. A Samson im reèe: Ako ste i uèinili tako, opet æu vam se osvetiti, pa æu se onda okaniti.
8. I polomi ih ljuto nogama po bedrima: Potom otide i nastani se u peæini od stene Itama
9. Tada izidjoše Filisteji i stadoše u logor prema Judi, i raširiše se do Lehije.
10. A ljudi od Jude rekoše: Što ste izašli na nas? I odgovoriše: Izašli smo da svežemo Samsona i da mu uèinimo kako je on nama uèinio.
11. Tada izidje tri hiljade ljudi iz Jude k peæini u steni Itamu, i rekoše Samsonu: Ne znaš li da Filisteji vladaju nad nama? A on im reèe: Kako su oni meni uèinili tako ja uèinih njima.
12. Oni mu rekoše: Došli smo da te svežemo i predamo u ruke Filistejima. A Samson im reèe: Zakunite mi se da neæete vi uložiti na me.
13. Oni mu odgovoriše i rekoše: Neæemo; nego æemo te samo svezati i predati u njihove ruke, ali te neæemo pogubiti. I svezaše ga u dva nova uža i odvedoše ga iz stene.
14. I kad on dodje do Lehije, Filisteji ga sretoše vièuæi od radosti; a Duh Gospodnji sidje na nj, i uža na rukama njegovim postaše kao konci izgoreli od vatre, i spadoše sveze s ruku njegovih.
15. I on nadje èeljust magareæu još sirovu, i pruživši ruku svoju uze je, i pobi njom hiljadu ljudi.
16. Potom reèe Samson: Èeljušæu magareæom jednu gomilu, dve gomile, èeljušæu magareæom pobih hiljadu ljudi.
17. A kad izreèe, baci èeljust iz ruke svoje, i nazva ono mesto Ramat-Lehija.
18. I beše žedan jako, te zavapi ka Gospodu i reèe: Ti si uèinio rukom sluge svog ovo izbavljenje veliko; a sad hoæu li umreti od žedji, ili æu pasti u ruke neobrezanima?
19. Tada Bog rascepi stenu u Lehiji, i poteèe voda iz nje, te se napi, i povrati mu se duh i ožive. Zato se prozva onaj izvor En-Akore, koji je u Lehiji do današnjeg dana.
20. I bi sudija Izrailju za vremena filistejskog dvadeset godina.
←  Judges (15/21)  →