←  Joshua (9/24)  →
1. A kad to èuše svi carevi koji behu s ove strane Jordana po brdima i po dolinama i po svom bregu velikog mora dori do Livana, Hetejin i Amorejin, Hananejin, Ferezejin, Jevejin i Jevusejin,
2. Skupiše se svi da se složno biju s Isusom i s Izrailjem.
3. A koji življahu u Gavaonu èuvši šta uèini Isus od Jerihona i od Gaja,
4. Uèiniše i oni prevaru; jer odoše i naèiniše se poslanici, i uzeše stare torbe na svoje magarce i stare mehove vinske, poderane i iskrpljene,
5. I obuæu staru i iskrpljenu na noge svoje, i haljine stare na se; i sav hleb što ponesoše na put beše suv i plesnjiv.
6. I odoše k Isusu u logor u Galgal, i rekoše njemu i ljudima Izrailjcima: Dodjosmo iz daleke zemlje; hajde uhvatite veru s nama.
7. A ljudi Izrailjci rekoše Jevejima: Može biti da sedite usred nas, pa kako æemo uhvatiti veru s vama?
8. Ali oni rekoše Isusu: Mi smo sluge tvoje. A Isus im reèe: Ko ste i otkuda idete?
9. A oni mu rekoše: Iz zemlje vrlo daleke dodjoše sluge tvoje u ime Gospoda, Boga tvog; jer èusmo slavu Njegovu i sve što je uèinio u Misiru,
10. I sve što je uèinio dvojici careva amorejskih, koji behu s one strane Jordana, Sionu caru esevonskom i Ogu caru vasanskom koji beše u Astarotu.
11. I rekoše nam starešine naše i svi stanovnici naše zemlje govoreæi: Uzmite pogaèe na put, i idite im na susret i recite im: Mi smo sluge vaše, hajde uhvatite veru s nama.
12. Ovo je hleb naš: vruæ smo poneli na put od kuæa svojih kad smo pošli pred vas, a sad eto osušio se i uplesnjivio.
13. A ovo su mehovi vinski: nalismo nove, i eto su se veæ poderali; i haljine naše i obuæa naša pohaba se od dalekog puta.
14. I poverovaše ljudi po pogaèi, a ne upitaše Gospoda šta æe reæi.
15. I Isus uèini s njima mir, i zadade im veru da æe ih ostaviti u životu; i zakleše im se knezovi od zbora.
16. Ali posle tri dana kad uhvatiše veru s njima, èuše da su im susedi i da žive usred njih.
17. Jer podjoše sinovi Izrailjevi i dodjoše u gradove njihove treæi dan; a gradovi im behu: Gavaon i Kefira i Virot i Kirijat-Jarim.
18. I ne pobiše ih sinovi Izrailjevi, jer im se knezovi od zbora zakleše Gospodom Bogom Izrailjevim. Ali sav zbor vikaše na knezove.
19. Tada svi knezovi rekoše svom zboru: Mi smo im se zakleli Gospodom Bogom Izrailjevim; zato sada ne možemo dirati u njih.
20. Uèinimo im to, i ostavimo ih u životu, da ne dodje gnev na nas radi zakletve kojom im se zaklesmo.
21. Još im rekoše knezovi: Neka ostanu u životu, pa neka seku drva i nose vodu svom zboru kako im knezovi kazaše.
22. Potom ih dozva Isus i reèe im govoreæi: Zašto nas prevariste i rekoste: Vrlo smo daleko od vas, kad eto živite usred nas?
23. Zato sada da ste prokleti i da ste doveka robovi i da seèete drva i nosite vodu za dom Gospoda Boga mog.
24. A oni odgovoriše Isusu i rekoše: Doista je bilo javljeno slugama tvojim kako je zapovedio Gospod Bog tvoj Mojsiju sluzi svom da vam da svu ovu zemlju i da istrebi sve stanovnike ove zemlje ispred vas; stoga se vrlo pobojasmo za život svoj od vas i uèinismo tako.
25. A sada eto smo ti u rukama; èini šta misliš da je dobro i pravo da s nama uèiniš.
26. I uèini im tako i saèuva ih od ruku sinova Izrailjevih, te ih ne pobiše.
27. I odredi ih Isus u taj dan da seku drva i nose vodu zboru i za oltar Gospodnji do današnjeg dana na mestu koje izabere.
←  Joshua (9/24)  →