←  Joshua (22/24)  →
1. Tada sazva Isus sinove Ruvimove i sinove Gadove i polovinu plemena Manasijinog,
2. I reèe im: Vi držaste sve što vam je zapovedio Mojsije sluga Gospodnji, i slušaste glas moj u svemu što sam vam zapovedao.
3. Ne ostaviste braæu svoju dugo vremena, do ovog dana, i dobro èuvaste zapovest Gospoda Boga svog.
4. A sada Gospod je Bog vaš smirio braæu vašu, kako im je rekao; sada dakle vratite se i idite u šatore svoje u zemlju nasledstva svog, koju vam je dao Mojsije, sluga Gospodnji, s one strane Jordana.
5. Samo pazite dobro da vršite zapovest i zakon, što vam je zapovedio Mojsije sluga Gospodnji, da ljubite Gospoda Boga svog i da hodite svim putevima Njegovim, i èuvate zapovesti Njegove i držite ih se, i da Mu služite svim srcem svojim i svom dušom svojom.
6. I blagoslovi ih Isus, i otpusti ih da idu u svoje šatore.
7. A polovini plemena Manasijinog beše dao Mojsije nasledstvo u Vasanu, a drugoj polovini dade Isus s braæom njihovom, s ove strane Jordana, k zapadu. I otpuštajuæi ih Isus u šatore njihove blagoslovi ih,
8. I reèe im govoreæi: S velikim blagom vraæate se u šatore svoje, sa stokom vrlo brojnom; sa srebrom i zlatom i medju i gvoždjem i odelom vrlo mnogim; podelite plen od neprijatelja svojih s braæom svojom.
9. I vrativši se sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog odoše od sinova Izrailjevih iz Siloma, koji je u zemlji hananskoj, iduæi u zemlju galadsku, u zemlju nasledstva svog, koju naslediše, kako beše Gospod zapovedio preko Mojsija.
10. A kad dodjoše na medju jordansku u zemlji hananskoj, naèiniše sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog oltar onde na Jordanu, oltar velik i naoèit.
11. I èuše sinovi Izrailjevi gde se govori: Gle, sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog naèiniše oltar prema zemlji hananskoj na medji jordanskoj, pokraj sinova Izrailjevih.
12. A kad èuše sinovi Izrailjevi, skupi se sav zbor sinova Izrailjevih u Silom da idu da se biju s njima.
13. I poslaše sinovi Izrailjevi k sinovima Ruvimovim i sinovima Gadovim polovini plemena Manasijinog u zemlju galadsku Finesa sina Eleazara sveštenika,
14. I s njim deset knezova, po jednog kneza od doma otaèkog od svih plemena Izrailjevih, a svaki ih beše poglavar u domu otaca svojih u hiljadama Izrailjevim.
15. A oni dodjoše k sinovima Ruvimovim i sinovima Gadovim i polovini plemena Manasijinog u zemlju galadsku, i rekoše im govoreæi:
16. Ovako veli sav zbor Gospodnji, kakav je to greh kojim se ogrešiste Bogu Izrailjevom odvrativši se danas od Gospoda, naèinivši oltar da se odmetnete danas od Gospoda?
17. Malo li nam je greha Fegorova, od kog se još nismo oèistili do danas i s kog dodje pogibao na zbor Gospodnji,
18. Te se danas odvraæate od Gospoda, i odmeæete se danas od Gospoda, da se sutra razgnevi na sav zbor Izrailjev?
19. Ako je zemlja nasledstva vašeg neèista, predjite u zemlju nasledstva Gospodnjeg, u kojoj stoji šator Gospodnji, i uzmite nasledstvo medju nama; samo se ne odmeæite od Gospoda i ne odmeæite se od nas gradeæi sebi oltar mimo oltara Gospoda Boga našeg.
20. Nije li se Ahan sin Zarin ogrešio o stvari proklete, te dodje gnev na sav zbor Izrailjev? I on ne pogibe sam za greh svoj.
21. A sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog odgovoriše i rekoše poglavarima hiljada Izrailjevih:
22. Gospod Bog nad bogovima, Gospod Bog nad bogovima, On zna, i Izrailj neka zna. Ako smo radi odmetati se i grešiti Gospodu, neka nas ne saèuva danas.
23. Ako smo naèinili oltar da se odvratimo od Gospoda ili da prinosimo na njemu žrtve paljenice ili darove ili da prinosimo na njemu žrtve zahvalne, Gospod neka traži.
24. Nego to uèinismo bojeæi se ovog: rekosmo: sutra æe reæi sinovi vaši sinovima našim govoreæi: Šta vi imate s Gospodom Bogom Izrailjevim?
25. Medju je postavio Gospod izmedju nas i vas, sinovi Ruvimovi i Gadovi, Jordan; vi nemate deo u Gospodu. Sinovi vaši æe odbiti sinove naše da se ne boje Gospoda.
26. Zato rekosmo: Uèinimo tako, i naèinimo oltar, ne za žrtvu paljenicu ni za drugu žrtvu,
27. Nego da bude svedok medju nama i vama, i medju nasledjem našim nakon nas, da bismo služili Gospodu pred Njim žrtvama svojim paljenicama i prinosima svojim, i žrtvama svojim zahvalnim, i da ne bi rekli kadgod sinovi vaši sinovima našim: Vi nemate deo u Gospodu.
28. Jer rekosmo: Ako kad kažu tako nama ili natražju našem, tada æemo im kazati: Vidite sliku od oltara Gospodnjeg koju naèiniše oci naši ne za žrtvu paljenicu ni za drugu žrtvu, nego da je svedoèanstvo medju nama i vama.
29. Ne daj Bože da se odmeæemo Gospodu i da se danas odvraæamo od Gospoda naèinivši oltar za žrtvu paljenicu, za dar ili za prinos, mimo oltara Gospoda Boga našeg, koji je pred šatorom Njegovim.
30. A kad èu Fines sveštenik i knezovi od zbora, poglavari od hiljada Izrailjevih koji behu s njim, reèi koje im rekoše sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i sinovi Manasijini, bi im po volji.
31. I reèe Fines sin Eleazara sveštenika sinovima Ruvimovim i sinovima Gadovim i sinovima Manasijinim: Danas poznasmo da je medju nama Gospod kad se ne ogrešiste Gospodu tim grehom, i saèuvaste sinove Izrailjeve od gneva Gospodnjeg.
32. I Fines sin Eleazara sveštenika i oni knezovi vratiše se od sinova Ruvimovih i od sinova Gadovih iz zemlje galadske u zemlju hanansku k sinovima Izrailjevim, i javiše im stvar.
33. I bi po volji sinovima Izrailjevim; i hvališe Boga sinovi Izrailjevi, i ne govoriše više da idu da se biju s njima da potru zemlju, u kojoj žive sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi.
34. I prozvaše sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi onaj oltar Ed govoreæi: Svedok je medju nama da je Gospod Bog.
←  Joshua (22/24)  →