←  Jonah (4/4)    
1. A Joni bi vrlo nedrago, i rasrdi se.
2. I pomoli se Gospodu i reèe: Gospode! Ne rekoh li to kad još bejah u svojoj zemlji? Zato htedoh pre pobeæi u Tarsis; jer znah da si Ti Bog milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i kaješ se oda zla.
3. Sada Gospode, uzmi dušu moju od mene, jer mi je bolje umreti nego živeti.
4. A Gospod reèe: Je li dobro što se srdiš?
5. I Jona izidje iz grada, i sede s istoka gradu i naèini onde kolibu, i sedjaše pod njom u hladu da vidi šta æe biti od grada.
6. A Gospod Bog zapovedi, te uzraste tikva nad Jonom da mu bude sen nad glavom da mu pomogne u muci njegovoj; i Jona se obradova tikvi veoma.
7. Potom zapovedi Bog, te dodje crv u zoru sutradan, i podgrize tikvu, te usahnu.
8. I kad ogranu sunce, posla Bog suv istoèni vetar; i sunce stade žeæi Jonu po glavi tako da obamiraše i požele da umre govoreæi: Bolje mi je umreti nego živeti.
9. A Bog reèe Joni: Je li dobro što se srdiš tikve radi? A on reèe: Dobro je što se srdim do smrti.
10. A Gospod mu reèe: Tebi je žao tikve, oko koje se nisi trudio, i koje nisi odgajio, nego jednu noæ uzraste a drugu noæ propade.
11. A meni da ne bude žao Ninevije, velikog grada, u kome ima više od sto i dvadeset hiljada ljudi koji još ne znaju šta je desno šta li levo, i mnogo stoke?
←  Jonah (4/4)